Virdžiniju Hol Gestapo je opisao kao "najopasnijeg špijuna savezničkih snaga" i smatrao neviđenom pretnjom po Treći rajh zbog čega joj je glava bila ucenjena.
Iako je imala samo jednu nogu, nijedan drugi špijun nije mučio naciste poput nje. Virdžinija Hol je rođena u Baltimoru 6. aprila 1906. u bogatoj porodici farmera. Bila je izuzetan student, glavna urednica školskog lista i kapiten hokejaškog tima. Njeni vršnjaci su je zapamtili kao "najoriginalniju u klasi".
Obrazovanje je nastavila u Evropi gde je diplomirala ekonomiju i međunarodno pravo i naučila francuski, italijanski i nemački.
Zaposlila se u američkoj ambasadi, a onda je doživela nesreću i slučajno pucala sebi u nogu dok je lovila. Zbog teške poovrede amputirali su joj nogu do kolena. Srušile su se njeni snovi o diplomatskoj karijeri, jer je Stejt department tada imao pravilo kojim je bilo zabranjeno zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Holova međutim nije odustajala, dala je otkaz u ambasadi i pošla u potragu za boljom budućnošću. Kada je počeo Drugi svetski rat, želela je da se bori. Živela je u Londonu javila se u specijalne jedinice, naučila da koristi oružje i organizuje akcije za pokrete otpora. Britanska vojska je poslala Virdžiniju u Francusku da prikupi podatke o nemačkim operacijama i pomogne da se organizuje Pokret otpora.
U Francusku je ušla u avgustu 1941. godine, predstavljajući se kao novinarka Njujork posta, a već do novembra je uspostavila tajnu mrežu lojalnih francuskih građana okupljenih pod šifrom HECKLER.Taj pokret otpora je postigao veliki uspeh, i pomagao u organizovanju bekstva brojnih britanskih pilota, koje su oborili Nemci, dostavljali su informacije saveznicima i doveli nove britanske operativce u Francusku.
Kada je Nemačka osvojila Francusku u novembru 1942. godine, ona beži u Španiju, ali Nemci su joj bili na tragu. Uspeli su da pohapse mnoge agente, ali ne i nju, koja je bila majstor prerušavanja.
Iako su angažovali timove dvostrukih agenata da eliminišu ili da prikupe bilo kakve informacije o ovoj misterioznoj "dami koja šepa", kako su je zvali, nacisti nikada nisu uspeli da saznaju ni njenu nacionalnost niti pravo ime.
Virdžinija se kroz gust sneg u Pirinejima jedva probila do Španije, gde je uhapšenazbog ilegalnog prelaska granice. U zatvoru je preko jedne zatvoreniceu, koja je puštena poslala poruku američkim zvaničnicima u Barseloni. Oni su zatim oslobodili i onda se pridružuje američkom špijunskom odredu.
U maju 1944. godine ponovo se našla u Francuskoj, ovog puta sa lažnim identitetom kao Francuskinja Marsel Montanj. Da bi izbegla sumnje, ofarbala je kosu u sivo, stavila protezu i vukla noge dok hoda, da se ne vidi njeno šepanje. Radila je kao radio operator i tajno slala Britancima i Amerikancima koordinate kretanja nemačkih snaga. Ali ne samo to.
Ona i njen tim su uništili četiri mosta, skretali vozove sa nemačkom vojskom, uništavali telefonske veze i ukupno ubili oko 150 nemačkih vojnika i agenata i zarobili oko 500 koje je kako se pričalo podvrgavala strašnim mukama, dok nije dobijala ono što je htela.
Na kraju su ona i ostali agenti povučeni iz službe kada je došlo do iskrcavanja na Normandiju. Tako joj se završila karijera ratnog špijuna, ali je nastavila da radi za CIA kao analitičarka sve do penzije. Dobila je brojna odlikovanja.
Umrla je 1982. godine u Merilendu.
Kurir.rs/Photos.state.gov
Foto printscreen YT