Na azijskim berzama danas su pale cene deonica zbog novog pada kineskih berzanskih indeksa, a kurs evra znatno osilira zbog nove nesigurnosti na nemačkoj političkoj sceni.
To je posledica neizvesnosti na nemačkoj političkoj sceni posle vesti da je tamošnji ministar unutarnjih poslova Horst Zehofer zbog neslaganja sa migrantskom politikom ponudio ostavku na tu dužnost, ali i na dužnost šefa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koalicionog partnera kancelarke Angele Merkel.
Ta vest prvo je izazvala rast kursa evra, ali kako taj potez Zehofera dovodi u pitanje opstanak vlade, evro je sada oslabio. Tako se njegov kurs trenutno kreće oko 1,1650 dolara, oko 0,3 posto ispod nivoa na kojoj je bio u petak na zatvaranju tržišta.
Američka valuta ojačala je u odnosu na japansku, pa se cena dolara kreće oko 111 jena, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosila 110,75 jena. Zahvaljujući tome, dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, dostigao je jutros 94,72 boda, dok je u petak na zatvaranju tržišta iznosio 94,66 bodova.
Posle snažnog rasta prošle nedelje, jutros su pale i cene nafte jer je predsednik Tramp putem Tvitera objavio da je Saudijska Arabija spremna da poveća proizvodnju. To je kasnije, doduše, demantovano od strane Bele kuće i saudijske novinske agencije, ali ulagači su oprezni.
Na londonskom tržištu cena barela jutros je pala za 1,06 dolara, na 78,70 dolara, nakon što je prošle nedelje porasla više od 5 posto. Na američkom tržištu, je međutim posle prošlonedeljnog rasta za 8 odsto, jutros cena barela pala 95 centi, na 73,20 dolara.
MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 7,30 sati u minusu 0,15 odsto, nakon što je prošle nedelje izgubio oko 2 odsto.
Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks jutros je u minusu više od 1 odsto, dok su cene deonica u Australiji, Šangaju i Južnoj Koreji skliznule između 0,1 i 1,5 odsto.
Na početku nedelje na berzi u Šangaju cene deonica ponovno su znatno pale.
Pritisak na kinesko tržište je posledica neizvesnosti u vezi trgovinskih odnosa između SAD-a i Kine. Krajem ove nedelje, 6. jula, Vašington bi mogao da aktivira carine na uvoz kineskih proizvoda vrednih 34 milijarde dolara, što bi moglo da izazove i kontramere Pekinga.
Rizik od trgovinskog rata je na kritičnoj tački jer se bliži rok za implementaciju carina, kažu analitičari. Ističu i to da bi, premda bi uticaj tih prvih carina trebalo da bude ograničen, njihovo uvođenje može da izazove kontramere i eskalaciju sukoba.
Od početka maja SAD i Kina održale su nekoliko krugova pregovora kojima je Amerika pokušava da smanji svoj trgovinski deficit s Kinom od 375 milijardi dolara, ali još nisu postigli dogovor.
Kurir.rs/Index.hr
Foto Profimedia