Većina kućnih baterija u Srbiji završi na deponijama sa drugim đubretom, iako se radi o opasnom otpadu. Problem je što u Srbiji ne postoje postrojenja za njihovu reciklažu, ali bi ipak mogli da zarađujemo na njihovom izvozu.
"Za akumulatore i industrijske baterije u Srbiji reciklaža postoji, međutim, nema postrojenje za reciklažu kućnih baterija ali bi one mogle da se sakupljaju i izvoze u reciklažne centre u EU. Sakupljačka mreža nije razvijena jer država ne daje podsticajna sredstva operaterima za izvoz baterija, a izvoz košta", tvrde u Udruženju reciklera Srbije.
Baterije i akumulatori bi trebalo da se posebno odlažu i ne smeju se bacati na deponije niti spaljivati. U udruženju kažu da su proizvođači i uvoznici ovih proizvoda, u obavezi su da vode računa i o njihovom krajnjem bezbednom zbrinjavanju a da bi trgovci trebalo da ih predaju sakupljačima i onima koji ih skladište.
Ovo je predviđeno i pravilnikom iz 2010. godine, ali u udruženju tvrde da nije zaživelo.
"Takođe, jedinice lokalne samouprave zadužene su za prikupljanje baterija i akumulatora od stanovništva u posebnim kontejnerima. Ali ni to se nije desilo već se baterije mešaju sa ostalim otpadom iz domaćinstva", saopštili su oni.
Na kraju, građani se pitaju šta da rade sa ovim opasnim otpadom kada već ne postoji njegovo organizovano skupljanje na nivou države? U udruženju predlažu da se raspitate ko ga preuzima.
Naime, postoje specijalizovane prodavnice elektro-opreme i opreme za osvetljenje koje preuzimaju baterije, ali i određeni trgovinski lanci koji organizuju povremeno akcije prikupljanja.
Jedan od njih je samo prošle godine sakupio 1,4 tone ovih baterija koje su kasnije izvezene u inostranstvo.
(Kurir.rs/R.M./Foto: Profimedia)