DR MIHAILO STJEPANOVIĆ ZA LENU: Tuberkuloza ni(je) iskorenjena bolest!
Tuberkuloza je drugi vodeći uzrok smrti od svih infektivnih bolesti, nakon side. Iako je prošlo preko 120 godina od otkrića bacila tuberkuloze i preko 50 godina od pronalaska veoma efikasnih lekova, ova bolest i danas predstavlja ozbiljan zdravstveni i socioekonomski problem za veliki deo čovečanstva
Jedna trećina svetske populacije ima neispoljen oblik tuberkuloze koja nije zarazna i koja se ne manifestuje kao bolest, ali nekad može da pređe u aktivnu bolest. Zato je važno posebnu pažnju posvetiti prepoznavanju i otkrivanju tih osoba, čime će se postići pravi cilj, a to je smanjenje broja obolelih od tuberkuloze. O tome kako se ova bolest prenosi, koji su simptomi i na kojim organima se može javiti razgovarali smo sa asistentom dr Mihailom Stjepanovićem, specijalistom interne medicine na Klinici za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (Mycobacterium tuberculosis) u 95 odsto slučajeva. Devedeset odsto svih zaraženih ima skriven (latentni) oblik bolesti bez izraženih simptoma. Bacili tuberkuloze imaju veliku sposobnost razmnožavanja u organizmu čoveka. A da li će svi koji su bili u kontaktu sa obolelom osobom takođe dobiti tuberkulozu?
- Sposobnost bacila da nakon zaraze izazove bolest zavisi od imuniteta zaražene osobe, a ona nije velika - do kraja života oboli samo 10 odsto osoba zaraženih bacilom. Rizik od obolevanja najveći je neposredno posle infekcije, a vremenom polako opada. Bolest uglavnom napada respiratorni sistem, pre svega pluća, mada nekada može zahvatiti i druge organe (limfne žlezde, kosti i zglobove, urogenitalni sistem, centralni nervni sistem i dr.). Danas se zna da praktično ne postoji organ u ljudskom organizmu koji ne može biti zahvaćen tuberkulozom.
Izvori zaraze
Daleko najčešći izvor zaraze je čovek, ponekad to mogu biti i domaće životinje. Najzarazniji su bolesnici čiji je ispljuvak ili sputum "direktno pozitivan" (više od 50.000 bacila u jednom ml). Posebnu opasnost predstavljaju bolesnici koji boluju od multirezistente tuberkuloze (tj. iskašljavaju bacile otporne na lekove).
- Bacil tuberkuloze u organizam može dospeti različitim putevima: najčešće preko disajnih organa u preko 98 odsto slučajeva, ređe putem digestivnog trakta, kože, ostalih sluznica i preko posteljice. Nakon udisanja kapljica koje sadrže bacil tuberkuloze one se zadržavaju u disajnim organima, gde se razmožavaju. Kod oko pet odsto inficiranih razvija se tuberkuloza tokom prve godine od infekcije. U drugih pet odsto inficiranih bacili ostaju "uspavani", pa se tek posle izvesnog vremena tokom života, kada dođe do pada imuniteta, može javiti bolest - objašnjava Lenin sagovornik.
Uticaj okoline i rizik od širenja
Bolest se češće javlja u lošim socijalnim i ekonomskim uslovima, ratovima, krizama, izbeglištvu, azilu... Uslovi i navike stanovanja, veličina, sastav i socijalni status porodica takođe bitno utiču na širenje zaraze bacilom tuberkuloze unutar tzv. bliskog kontakta bolesnika.
- Među članovima domaćinstva procenat inficiranih je oko 20 odsto, među bliskim kolegama ili prijateljima oko četiri odsto, a među onima koji su bili u kontaktu samo 0,3 odsto. Treba znati i da bolesnik koji je započeo lečenje nije opasan kao izvor zaraze, pa zbog toga izolacija obolelog i nije potrebna, osim za malu decu i osobe sa oslabljenim imunitetom - ističe dr Stjepanović.
Kada se treba javiti lekaru
Ukoliko se osoba zarazi tuberkulozom, u čak oko 90 odsto bolesnika infekcija zahvata pluća.
- Oko 25 odsto bolesnika nema nikakve simptome. Međutim, kod ostalih uobičajene promene koje prate ovu bolest su gubitak apetita, naglo mršavljenje, povišena telesna temperatura, znojenje, zamaranje, umor, bezvoljnost i razdražljivost. Najčešći specifičniji simptomi su kašalj i iskašljavanje, a ponekad se može naći i krv u ispljuvku. Bolesnici se ređe žale na bolove u grudima i teško disanje. Kašalj koji traje duže od tri nedelje zahteva dalje ispitivanje i tada je potrebno da se pacijenti obavezno jave lekaru - preporučuje Lenin sagovornik.
Lečenje
- Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlečenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko lekova, a lečenje obično traje oko šest meseci, ako bolest zahvati i druge organe, lečenje može biti i duže. Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često bolesnici ostaju u bolnici sve do trenutka kada prestaju da budu zarazni za okolinu, a to je obično od dve do četiri nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti sa uobičajenim životnim aktivnostima. Nažalost, svi lekovi koji se koriste u terapiji tuberkuloze mogu dati i neželjena dejstva - ističe dr Mihailo Stjepanović.
(Vesna Stanimirović, Foto:Shutterstock)