Desetu godinu zaredom gledamo "Ami Dži šou", koji vodi Ognjen Amidžić, poznat i kao voditelj nekadašnjeg popularnog rijalitija "Farma 2" i aktuelne "Zadruge". U međuvremenu je snimio i nekoliko muzičkih hitova kao član dueta Flamingosi sa preminulim glumcem Marinkom Madžgaljem. Njegove emisije su izuzetno gledane, a i Ognjenov privatni život stalno je u fokusu javnosti.
Čega se sećate iz svog detinjstva u Šapcu?
- Mnogo toga pamtim. Detinjstvo mi je zaista bilo divno, najlepši period života. Sećam se porodice, prijatelja i svega onoga što vezuje čoveka za to vreme: igranja ispred zgrade, odlazaka u školu i na treninge, druženja... Detinjstvo mi je dalo podlogu za sve što sam kasnije uradio. Verujem da od zadovoljne dece ispadnu ljudi kako treba sa pravim sistemom vrednosti.
Nažalost, u mladim godinama ostali ste bez oca Zorana Amidžića, novinara, koji je poginuo na zadatku. Koliko je ovaj gubitak uticao na to kakav ćete vi biti tata?
- Ne znam koliko je to i na koji način uticalo... Nikad se ne zna kada ćete ostati bez nekog najbližeg. I ne slutiš da nekog vidiš poslednji put... Valjda mi je to pojačalo potrebu da provedem više vremena s najdražima - porodicom i detetom.
Kakvi ste prema porodici u kojoj ste odrasli? Da li redovno posećujete majku?
- Naravno, brinem o njoj koliko god mogu. Potpuno mi je normalno da uzvratim nekome ko je brinuo o meni kad je bilo najbitnije i najteže.
LEGO U PARU
Da li ste popustljiv otac?
- Jesam, i veoma sam slab sam na sina. Mnogo radim i ne mogu da provedem dovoljno vremena kod kuće. Trudim se da, kada dođem i kada sam već tu, sve to nadomestim.
Čime vaš četvoroipogodišnji sin Matija najviše voli da se igra?
- Elektronskim igračkama. Zajedno igramo i igrice.
Pa to je divno. Šta igrate?
- Najviše igramo "Lego siti", u paru. Nema pobednika, nema takmičenja, nego zajednički gradimo.
Stalno vas pitaju o vašoj lepoj supruzi Danijeli. Da li vam dosadi da stalno odgovarate šta mislite o tome što vam je žena lepa?
- Odgovaram na sve što me pitaju, ali ne volim da previše pričam o nečemu takvom. Zaista sam jedan od onih što misle da se o sreći ne priča. To se živi, proživljava, doživljava i - čuva. Sve treba reći kad za to ima svrhe. Ne volim da o bilo čemu govorim isprazno ili bez nekog stvarnog razloga. Ponosim se svojom suprugom, u svakom smislu.
Mislite li da je brak pitanje kompromisa ili da jedna strana uvek vuče više, a druga manje?
- Sve vam je to individualno i zavisi od ljudi koji se nađu u toj priči. U svakom slučaju, brak jeste kompromis. Dve strane treba da postanu jedna i naprave put kojim idu zajedno, a to je uvek "na pola puta". Nekad malo više popustiš ili zategneš ti, drugi put ona. To je to. Mislim da je to jedini način. Živimo u jednom ludom i brzom vremenu gde se mnogo toga promenilo i mnogo toga izgubilo smisao.
DANAS NEMA PRAZNOG HODA
Kako vam se dopada savremeni način života? Da li biste voleli da je drugačiji?
- Voleo bih da je tempo malo sporiji. Mnogo je intenzivan i mnogo se radi. Svi rade po dva posla i u tom smislu je zaista teško.
Dobro je kad možeš da radiš dva posla...
- Bukvalno. Nekad, kad smo bili mali, znalo se da roditelji rade, na primer do dva ili tri, pa su ostatak dana uglavnom mogli da posvete porodici i nekim svojim aktivnostima. Sada je sve drugačije, stil života se mnogo promenio.
Šta je ono što vam se dopada danas?
- Sve ima svoje. Danas je sve dinamično. Čovek uvek može da nađe nešto za sebe, dešavanja su neprekidna. Nema praznog hoda.
Srećete mnogo poznatih, a i sami ste vrlo popularni. Sa mnogima se viđate zbog prirode posla. Kakvi vam se ljudi generalno dopadaju? Šta cenite kod čoveka?
- Volim kada u nekome prepoznam ono što mi je blisko, nešto normalno. Nemam problem što upoznajem razne ljude koji pripadaju novijim generacijama. Oni su odrastali u novom sistemu vrednosti, koji se još uvek, iz dana u dan, menja i nadograđuje. Volim kad je neko po mom osećaju bazično normalan i zaslužuje da bude tu gde je. I da radi to što voli. Sviđaju mi se ljudi koji su vredni, posvećeni i imaju sistem vrednosti blizak mom. Možemo mi da slušamo različitu vrstu muzike i imamo drugačiji ukus, ali mora da postoji etička i duhovna srodnost.
SVE IMA GRANICU
Da li ima trenutaka kad vam dođe da iskočite iz kože? Šta vas obeshrabri?
- Ima mnogo takvih stvari, svakog dana. Najviše me nervira ljudska glupost. Ima trenutaka kada bi da iskočiš iz svoje kože jer se desi da radiš nešto što ti se ne radi i što ne bi voleo da radiš. Ali eto, takav je posao, takav trenutak. To su cene koje plaćamo u životu.
Jeste li timski čovek i tolerantni?
- Trudim se da budem što je moguće više. Zaista, i u poslu i privatno. Ali sve ima svoju granicu.
Koliko vi i supruga brinete o zdravlju - načinu života, ishrani?
- Dosta se trudimo. Smatramo da je to veoma važno u današnje vreme. Nastojimo da se hranimo što je moguće zdravije i bolje. Ako se pojave neki problemi, gledamo da rešavamo na vreme. Vrlo vodimo računa o takvim stvarima.
Sve u redu sa vašom insulinskom insuficijencijom, stanju pred dijabetes?
- Sve je u redu. Trenutno nemam nikakvih problema.
(Ljilja Jorgovanović, Foto:Luka Šarac/Instagram)