Ovo je treći talas Arapa koji stižu u Bosnu i Hercegovinu, piše Zidojče cajtung u opširnoj reportaži iz BiH.
"Prvi talas stigao je u ratnim godinama, od 1992. do 1995. godine, kada su muslimani sa Bliskog istoka izražavali solidarnost s ugroženom braćom na Balkanu. Tada su slali humanitarnu pomoć, oružje, kao i arapske borce u džihad. Posle rata, u Sarajevo i druge, muslimanske regione u BiH stigle su verske fondacije. One su ulagale u obnovu, ali pre svega – u obnovu džamija. To je još tada probudilo strahovanja od uticaja vehabizma u Bosni, državi u kojoj se islam živi veoma liberalno."
"Sve ovo ovde već je arapsko“, citira Zidojče cajtung Jasema Alija iz Kuvajta koji oko sebe pokazuje kuće i ulice u Sarajevu. Tu će, kaže, da ostane tri meseca, kao i svake godine. "Ovde je najbolja klima na svetu, a planine su kao u raju.“
"Karta za direktan let iz Dubaija, Dohe ili Kuvajta, koji traje pet sati može, da se kupi za manje od 300 evra, a i vize su odavno ukinute. Zato nije čudo što se broj posetilaca povećao: u 2015. godini Bosnu i Hercegovinu je posetilo 40.000 Arapa, a 2017. čak 90.000."
Arapi cene to što se istovremeno nalaze u Evropi, ali i u muslimanskom okruženju, piše Zidojče cajtung. "U nekim drugim zemljama je to problem, ali ovde nije važno što što su naše žene pokrivene. I ono što je najvažnije - jeftino je", kaže Jasem Ali.
"Ljudi strahuju da će se resursi ove države jednostavno pokloniti nekom drugom", kaže Asim Mujkić, profesor sociologije na Univerzitetu u Sarajevu. On smatra da po tom pitanju iz pozadine konce povlači stranka SDA Bakira Izetbegovića, ali i neki drugi, moćni krugovi.
"Kupovina zemljišta i nekretnina povezana je s korupcijom i kriminalom. Ovde je na delu kleptokratija".
Posledice tog "trećeg talasa Arapa“ najvidljivije su na Ilidži u Sarajevu, piše nemački list. "U toj gradskoj četvrti već postoje ulice sa nizovima arapskih restorana i šiša-barovima, s firmama za iznajmljivanje automobila specijalno za arapske goste, kao i sa specijalizovanim turističkim agencijama i agencijama za nekretnine."
"Umetnost izgradnje" je slogan uz pomoć kojeg Favaz Mansur želi da privuče ljude u svoju agenciju za nekretnine "Al Mubarkika". Na ulazu u agenciju mušterije sede na prugastim jastucima, a u zadnjem delu male kancelarije šef iz Kuvajta zadovoljno gladi stomak i predstavlja ponudu.
"Možete da kupite kuću za 20.000 evra, ali i za milion." Mansur je u BiH stigao pre šest godina i svojim klijentima nudi kompletan program: "Osnivanje firme, kupovina zemljišta, izgradnja kuće". Međutim, fizičkim licima iz inostranstva, prema zakonu BiH, nije dozvoljeno da u Bosni kupe i poseduju nekretninu. Zbog toga se kupovine obavljaju ili preko posrednika ili preko neke ofšorkompanije. To komplikuje stvari, ali za Favaza Mansura i mnoge druge to je unosan posao.
"Statistički je nemoguće sagledati koliko tačno zemljišta i stanova su Arapi do sada kupili. Ali ono što je poznato jeste da su arapskim novcem izgrađeni skupi hoteli, kao i dva tržna centra u Sarajevu. To se da zaključiti i po tome što se u tim tržnim centrima i hotelima ne prodaje alkohol.“
Oko Sarajeva niče i sve više novih odmarališta – specijalno za arapske goste. Jedno od prvih takvih jeste Sarajevo Resort, koje se nalazi 25 kilometara jugozapadno od glavnog grada. Izgradio ga je kuvajtski investitor i otvoren je 2015. godine. Male vile grupisane su oko veštačkog jezera, a na bosanskom i arapskom jeziku stoje upozorenja: "Ovo nije voda za piće" i "Zabranjeno kupanje". Nije lako doći do informacija o tom rizortu, ali se zna da je njegov kapacitet, nešto više od 1.000 kreveta, od početka jula do kraja septembra potpuno rezervisan. U ostalom delu godine odmaralište je prazno, osim što jedan manji broj arapskih turista dolazi na skijanje.
U blizini odmarališta je seoce Oseonik. Njegovi stanovnici već su se navikli na nove komšije. Asim Bužo kaže da njegova supruga tamo kao čistačica i da zarađuje mnogo više nego što bi to mogla na nekom drugom mestu. Bužo se priseća i poklon-paketa sa sokom, kafom i keksom, koje su tokom islamskih praznika delili bogati gosti odmarališta. Onda pokazuje i na prazna polja iza svoje kuće: sve ovo je već prodato i tamo će uskoro da nikne novo odmaralište. Tamo su, kaže, živeli Srbi. Nakon rata su otišli, a zemlja sada može jeftino da se kupi.
"Ja svoju zemlju neću da prodam ni za kakve pare. Gde onda da idem?’“
Kurir.rs/DW
Foto: Tviter