Tim naučnika, predvođen demografom Elizabetom Barbi sa Univerziteta "Sapijenca" i statističarem Frančeskom Lagonom sa Univerziteta "Roma tre" u Rimu, zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje posle 105. godine formirajući svojevrsni "plato smrtnosti".
Prema navodima naučnika, od tog doba šanse su da neko umre ne dočekavši idući rođendan pola-pola.
Francuski demograf Žan Mari Robin, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da, ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.
Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome da li kod ljudi postoji gornja starosna granica života.
Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski pojačava u odraslom dobu, sve do otprilike osamdesete godine života.
Ali, postoje ozbiljna neslaganja oko toga šta se dešava kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.
Neki naučnici su preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni "rok trajanja" ljudske vrste, kao i i da stopa smrtnosti nastavlja da raste.
Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti i da shodno tome ne postoji gornja granica ljudskog životnog veka.
Grupa genetičara 2016. godine opeto je otvorila tu debatu analizom zabeleženog starosnog doba najstarijih pojedinaca u svetu.
Procenili su da ljudska dugovečnost doseže vrhunac u 115. godini. Grupa je to potkrepila na primeru samo nekolicine pojedinaca koji su od sredine devedesetih doživeli najduži mogući životni vek.
Najduži životni vek zabeležen je u slučaju Francuskinje Žan Kalme koja je umrla 1997. godine u 122. godini.
U istraživanju, naučnici su se usredsredili na grupu ljudi starih 105 godina i starijih u Italiji, zemlji s najvećim procentom jako starih ljudi po glavi stanovnika.
Time su izbegli problem variranja u skupljanju podataka među različitim pravnim nadležnostima. Većina smatra da ti podaci pružaju najbolji dokaz o početku uravnoteženja smrtnosti u veoma dubokoj starosti kod ljudi.
U svetu danas živi oko 500.000 ljudi sa 100 godina i starijih - brojka za koju je predviđeno udvostručenje svake sledeće decenije. Čak i ako rizik smrtnosti u kasnijem dobu ostaje ujednačen, rastući broj ljudi starijih od 100 godina trebalo bi da da i dalje raste po stopi od jedne godine po deceniji.
Naučnici se nadaju boljem razumevanju uzroka smanjenja stope smrtnosti u kasnijem životu. Neki od njih misle da je u analizu uključen premali broj stogodišnjaka i starijih ljudi i da zato dokazi za uravnoteženje smrtnosti nisu verodostojni.
Drugi pak smatraju da su zaključci istraživanja biološki neverovatni.
Kurir.rs/Nature
Foto: Profimedia/Ilustracija