Jasmin T. dvadesetdevetogodišnjak iz Sarajeva, počeo je da se drogira kada je imao samo 17 godina. Sve je počelo bezazleno, džointom u krugu prijatelja, kao i jer je želeo da bude "glavni" u društvu, iako je znao da je to zapravo pogrešno, započeo je Jasmin svoju ispovest.
"U to vreme sam se bavio sportom, trenirao sam tajlandski boks i bio sam protiv droge. Jednom smo sedeli u društvu i neko je rekao da bismo mogli da probamo travu. Bio sam protiv, ali među nama je bila jedna devojka, slaba tačka. Tako sam probao. Ubrzo posle toga počeo sam da koristim kokain, pa potom i ekstazi. Tada su počeli pravi problemi", priča Jasmin.
Jasmin je sa svojih 17 godina živeo sa porodicom u Belgiji, a već sa 19 je upao u takve probleme da je morao da napusti tu zemlju. Dobio je zabranu boravka, pa je deportovan u BiH. Od tada su on i njegova porodica prešli veoma težak put.
Danas, posle više od deset godina u raljama droge, Jasmin je odlučno rekao "stop" i veruje da će se izlečiti i vratiti normalnom životu i svojoj porodici.
Zahvaljuje to umnogome lečenju tokom osam meseci boravka u Javnoj ustanovi Terapijska zajednica Kampus u Rakovici nadomak Sarajeva, ali i svojoj porodici koja nikada nije odustala od njega.
Kako nam je ispričao, dve godine posle prvog iskustva sa drogom, upao je u velike probleme sa pravosuđem u Belgiji. Kaže nam da je zbog droge izgubio kontrolu nad sobom. Počeo je da krade, da otima ljudima novac, a njegov boravak u zatvorima bio je sve češći.
"Drogirao sam se sve češće i sve više. Potom sam počeo i da završavam u zatvorima. Glumio sam mangupa, hteo da budem glavni, tako da je ubrzo moj boravak po zatvorima postala normalna stvar. Moji roditelji su bili ludi zbog mene. Ubrzo sam dobio zabranu boravka u Belgiji pa je moja porodica morala da se razdvoji zbog mene. Sa devetnaest godina sa ocem sam došao u BiH. Međutim, dolazak u Bosnu je bio preveliki šok za mene. Otišao sam još dalje", priča ovaj mladić.
Kako kaže, da bi ga smirili, posle nekoliko mjeseci boravka u BiH, roditelji su mu u Sarajevu kupili stan, pa su ga oženili. Međutim, ni to nije uspelo. Drogu Jasmin nikada nije ostavio pa je to dovelo i do razvoda posle četiri godine braka. Život u BiH je za njega postao još teži i nikako nije mogao da ga prihvati, pa je posegnuo za još jačom drogom.
"Tada sam počeo da koristim heroin. Hteo sam u stvari da se ubijem jer nisam mogao ovde da živim, a morao sam jer sam imao zabranu boravka u Belgiji. Izgubio sam sve, ostao sam bez majke, prijatelja, porodice. Mislio sam da ovde nema života, da je sve beda, da ovde nema dobrih ljudi. Tada sam odlučio da se ubijem. Odlučio sam da to uradim polako, heroinom", priča nam Jasmin prisećajući se očaja u kojem je živeo.
Kriminalu se odao i u BiH i to pljačkama i krađama, a sve da bi "živeo život mangupa". U BiH se udružio sa rođakom, pa se ponovo našao u zatvoru.
Situacija je bila sve teža, a Jasminov otac kada je video u kojoj je fazi njegov sin, ponovo ga je vratio u Belgiju.
"Međutim, nastavio sam i tamo da se drogiram. Tamo sam isto uzimao heroin, hteo sam da probam, verovao sam da je drugačije nego u Bosni. Bio sam u pravu. Droga je bila deset puta jača. Stvari su postale još gore. Moj otac više nije znao šta da radi sa mnom. Stalno sam bio u zatvoru, o zavisnosti da ne govorim. Kada sam dobio zatvorsku kaznu od sedam godina, ponovo su me vratili u BiH", priča Jasmin.
Objašnjava da je ponovo dobio zabranu boravka u Belgiji na duži period. Tada je posegnuo i za iglom.
"Pre dve godine koristio sam iglu. Pao sam najniže. Tada je otac uspeo da me natera na lečenje. Najpre sam koristio tablete za odvikavanje na njegov nagovor, a potom je usledila i komuna. Otac me je u očaju molio da pokušam lečenje ovdje i zbog njega sa pristao na mesec dana. Verovao sam da nemam šta da izgubim. Sada vidim koliko sam zapravo dobio", ističe naš sagovornik.
Prve dve sedmice u Terapijskoj zajednici su mu bile čudne, svi su spavali, trenirali, on to nije mogao.
"Posle prvog meseca sam osetio da mi je bolje, mnogo bolje. Odlučio sam još da ostanem i ubrzo sam već mogao da spavam, jedem, treniram, nešto i radim. Ovde je odlično, ljudi su sjajni, naročito moj Almir Masić, on mi je kao stariji brat. Poštujem sve što on kaže. Još uvek radim na sebi, mnogo je kriza tu, ali svaki dan se borim da svaku pobedim", dodaje ovaj 29-ogodišnjak.
Kako ističe, još nije spreman da napusti komunu i još ne razmišlja o životu u Belgiji. Ističe da za to nije spreman.
"Osećam da ja mogu sve, ali još nemam tačan cilj, treba mi još vremena. Verujem da će sve doći na svoje i da ću se izlečiti i odavde izaći slobodan. Međutim, ne još. Još mi treba snage da mogu reći "ne"", iskren je naš sagovornik.
Dodaje i da sada, kada izađe na vikend, veruje da bi mogao da živi u BiH, kao i da mu samo treba neki posao sa kojim bi bio zadovoljan.
Kurir.rs/Faktor.ba
Foto: Profimedia/Ilustrarcija