NOVI TREND! UPIS U SREDNJE ŠKOLE POKAZAO: Mladi hoće da zarađuju, a ne da bubaju!

Dragana Udovičić

Za razliku od starijih generacija malih maturanata, koji su se utrkivali da se upišu u gimnaziju s namerom da školovanje nastave na fakultetu, sadašnji đaci hrle u stručne škole, da što pre ispeku zanat i počnu samostalno da zarađuju.

Tako je ove godine u gimnazijama širom Srbije ostalo čak 2.109 slobodnih mesta, oko 70 odeljenja, dok su skoro sve srednje stručne škole popunjene. Rezultati prvog kruga upisa pokazali su da su se za mesto u stručnim četvorogodišnjim školama borili odlikaši, dok je za upis u gimnazije u unutrašnjosti Srbije bilo potrebno tek 50 bodova.

Najveće interesovanje đaci su pokazali za medicinske škole (medicinske sestre i tehničare, zubne i farmaceutske tehničare), i to u celoj Srbiji, na drugom mestu su elektrotehničke škole (smerovi za informacione tehnologije i za administratora računarskih mreža), a na trećem mestu su ugostiteljske škole (za turističke i kulinarske tehničare), potvrdio je za Kurir Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.

Media Centar

foto: Media centar

- Sve ovo pokazuje da su mladi sada vrlo praktični i tačno znaju šta hoće da urade od svog života, a to je da što pre nauče, da se što pre zaposle i dobro zarađuju, ali i da odu u inostranstvo. Vreme kada je važilo pravilo "uči školu da ne bi radio", to jest da studiraš, pa tek onda da tražiš posao, davno je prošlo - ocenio je Antić.

On objašnjava da oni koji se odlučuju za medicinsku struku žele da odu pre svega u Nemačku, Austriju, Norvešku i druge skandinavske zemlje, dok su elektrotehničari sa smera za IT podjednako traženi i dobro plaćeni u inostranstvu i u Srbiji, gde zarađuju oko 1.000 evra. Želju đaka za ugostiteljskim školama on objašnjava velikom razvoju turizma u našoj zemlji uz očekivano otvaranje i do 100.000 novih radnih mesta.

- Tržište rada diktira sada za šta će se deca školovati, a Ministarstvo prosvete bi zato trebalo više da radi na unapređenju praktične nastave, pravljenju kvalitetnih laboratorija i radionica, koje su nam potrebne da bi se još bolje i više školovali kadrovi koji dižu privredu. Škole su već tražile uvođenje novih smerova za organsku ishranu i za eko-grejanje, ali to zasad nije ostvareno - rekao je Antić.

SLOBODNA MESTA
Tek poneko za zanate
Gimnazije su, kako saznajemo, najviše popunjene u Beogradu i drugim regionalnim centrima, dok u manjim sredinama, poput Vranja, Ćuprije, Velike Plane, Bora i Knjaževca, slobodnih mesta ima napretek. Kad je o srednjim strukovnim školama reč, poneko slobodno mesto ostalo je još u građevinskim školama, i to za zidare, krovoprekrivače i tesare, zatim za kožare, kao i u mašinskim i poljoprivrednim školama.

MINISTARSTVO PROSVETE
Pao prag za upis
Prema podacima Ministarstva prosvete, čak 86 odsto učenika raspoređeno je po prve tri želje za srednje škole, a 64 odsto učenika dobilo je srednje škole po prvoj želji.
- Prag za upis ove godine je pao u proseku za oko dva boda i to je nešto što je novina. Moguć je prelazak iz jedne u drugu školu samo ako u tim školama u koje žele da pređu ima mesta - rekao je Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih. On je naveo da se u gimnazije upisalo 17.106 učenika, na trogodišnja zanimanja 11.689 đaka, dok se u specijalistička odeljenja, posvećena matematici, fizici, filologiji itd., upisalo 2.804 učenika.

(Kurir/Sanja Đorđević Foto: Dragana Udovičić)

TAGOVI