Banke u Srbiji će od 17. avgusta svim građanima koji otvore tekući račun, pored "vize" ili "mastera", morati da izdaju i nacionalnu "dina" platnu karticu, čime u praksi počinje primena novog zakona o međubankarskim naknadama.
Građanima koji već imaju tekući račun domaća platna kartica biće izdata kad budu obnavljali isteklu karticu. Kako je ranije objašnjeno iz NBS, izdavanje ove kartice finansiraće banke, a ona će moći da se koristi u zemlji i u inostranstvu. Ipak, plaćanje "dinom" za kupovinu preko interneta biće moguće samo u Srbiji, što joj je hendikep u odnosu na inostrane kartice, te se postavlja pitanje zašto je izdavanje domaće kartice obavezno, zašto građani da je koriste i ko će i kakvu korist od toga imati.
Stručnjaci objašnjavaju da je poenta nove zakonske regulative snižavanje međubankarskih naknada za korišćenje kartica, od čega će najveću korist imati trgovci, koje te naknade plaćaju, dok je potrošačima svejedno da li plaćaju domaćom ili stranom karticom.
- Dobar potez je što su zakonom snižene naknade koje plaćaju trgovci i biće uvedene maksimalne naknade, pogotovu na ove niske transakcije. Domaća kartica trebalo bi da ima niže troškove, jer realizacija tih transakcija nije vezana ni za šta van Srbije. Operacionalna obrada biće u Srbiji - kaže za Kurir ekonomista Aleksandar Stevanović.
On, ipak, ne misli da će zbog toga korišćenje ove kartice značiti i veću bezbednost za njene vlasnike.
- Sve kartice su bezbedne, stvar je u tome kome više verujete. Dakle, jedina prednost "dina" kartice je što su njeni troškovi niži za trgovce, ali ne verujem da će to motivisati prodavce da građanima ponude neke benefite ako provlače "dinu" - smatra Stevanović, za koga je problematično jedino to što je "dina" postala deo obaveznog bankarskog paketa.
Podsetimo, trgovci plaćaju proviziju svaki put kad neko u njihovoj radnji provuče karticu. U slučaju "dina" kartice, ta provizija biće 2,18 dinara, dok je za korišćenje "vize" i "master" kartice to 12, odnosno osam dinara.
(Kurir/Sanja Đorđević)