Iako se javlja u talasima, alergijska astma je hronična bolest koja se leči svakodnevno, jer nije moguće predvideti kada i gde će neki alergen stići do obolele osobe. Međutim, ako se poštuju saveti lekara da se redovno uzima antizapaljenska terapija moguće je umanjiti učestalost napada, odnosno umanjiti uticaj alergena na bolest.
Cvetanje lipe je uveliko u toku, i mnoge osobe koje boluju od alergijske astme nastoje što manje da borave napolju kako bi izbegli mogućnost napada. Ali, uz pravilnu terapiju sezona cvetanja lipe ne mora da bude toliko rizična.
„Uz pravilnu i redovnu antizapaljensku terapiju, poboljšava se stanje bronhija koje su sužene zbog astme, i samim tim se umanjuje mogućnost intenzivnog napada astme kada pluća obolelog dođu u kontakt sa alergenom, u ovom slučaju cvetom lipe. Zašto? Zato što se astma antizapaljenskom terapijom drži pod kontrolom, pa je samim tim lakše kontrolisati i napade, ako i kada do njih i dođe“, ističe dr Branimir Nestorović, načelnik pulmologije na Dečijoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj.
Alergijska astma je najčešći oblik astme, od koje boluje preko 50% astmatičara. Simptomi su isti kao i kod svake druge astme, samo što se javljaju zbog udisanja određenog alergena.
„Kada su u pitanju alergeni koji izazivaju napad astme, spektar je veoma širok. Osim polena, najčešće su to grinje iz jorgana, dušeka, tepiha, zatim kućna prašina, dlaka određenih životinja, buđ, duvanski dim, izduvni gasovi iz automobila, osveživači prostora, industrijske hemikalije, ali i neke namirmice poput jaja i kikirikija“, kaže dr Nestorović.
Alergijska astma se najčešće javlja u prvim godinama života, ali i u periodu adolescencije, dok je njena pojava nakon 30 godine života veoma retka. Glavni simptom je gubitak daha popraćen ”zviždanjem u grudima”, a česti simptomi su i kašljanje i stezanje u grudima.
( Promo tekst - Foto: Promo )