Poslednje reči oca četvoro dece Miroslava Stojanovića (44) iz sela Jelašnica kod Niša: "Ubiću se jer nemam para za hranu i struju" izazvale su potpuni muk u Srbiji.
Nesrećan čovek je sebi presudio popivši otrov insekticid etiol, a iza sebe je ostavio ženu i četvoro male dece. Slučajevi samoubistva naša su svakodnevica, a crna statistika pokazuje da svake godine u Srbiji oko hiljadu ljudi odluči da digne ruku na sebe.
Razlozi za to su brojni: teške depresije, mentalni poremećaji, nemaština, zdravstveni, porodični ili ljubavni problemi...
Emotivna podrška
Slavica Ranisavljev Kovačev, volonterka Centra za prevenciju samoubistva Srce, kaže za Kurir da se stručnim razgovorima sa osobama koje imaju suicidne misli mogu izbeći tragični scenariji.
- Ljudi se odlučuju na samoubistvo kada probleme sa kojima se suočavaju ne mogu da reše, niti da ih više trpe. Mi takvim osobama pružamo pomoć i emotivnu podršku. Otvoreno razgovaramo o samoubistvu i osećanjima koja ih teraju na to, pomažemo im da na drugačiji način shvate situaciju u kojoj se nalaze i da im objasnimo da su problemi rešivi. Ljudi najčešće ne žele da umru, nego žele da loš period i loše situacije koje imaju prestanu. Pošto im deluje da se to nikada neće promeniti, oni razmišljaju o samoubistvu - kaže Ranisavljevi Kovačev.
Kao najčešći način samoubistva beleži se vešanje, a zatim i pucanje iz vatrenog oružja, trovanje, skakanje sa zgrade ili mosta, smrtonosne povrede oštrim predmetom i bacanje pod vozilo.
Ujedinjeni problemi
Iako mnogi odluče da dignu ruku na sebe zbog nemaštine i bede, stručnjaci kažu da se ne može samo to izolovati kao razlog.
- Postoje mnogo dublji razlozi zbog kojih neko izvršava samoubistvo. Kada bismo išli logikom da se samoubistvo izvršava zbog siromaštva, onda bi polovina čovečanstva koja živi u siromaštvu oduzimala sebi život, a to se, srećom, ne događa. Ima ljudi koji jako teško žive, jedva krpe kraj s krajem, imaju bolesnu decu, ali nemaju ideju samoubistva, nego ideju borbe. Da bi neko sebi oduzeo život, mora da ima emotivne i mentalne razloge koji dovode do potpunog odsustva nade i izlaza - kaže za Kurir psiholog Aleksandra Janković.
Svako treće dete u riziku od siromaštva
- 3,6 odsto ljudi u Srbiji je ekstremno siromašno
- 7,6 odsto ljudi u Srbiji živi u siromaštvu (to je oko 500.000 ljudi, od čega je 100.000 dece)
- 25,4 odsto ljudi u Srbiji se nalazi u riziku od siromaštva, dok se 38,7 odsto nalazi u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti
- 8,4 odsto dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu
- 30, 2 odsto dece živi na granici siromaštva
- svako treće dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva
- na jedno izvršeno samoubistvo dolazi, prema statistikama, između 15 i 20 pokušaja samoubistava
- samoubistvo jedne osobe direktno pogađa bar šest ljudi
Okidači: Depresija, nemaština...
- teška depresija
- mentalni poremećaji
- otkriće da osoba ili neko iz njene porodice boluje od teške bolesti
- bankrot
- nemaština
- ljubavni problemi
Najčešće omča oko vrata
- vešanje
- vatreno oružje ili eksploziv
- trovanje
- skokovi sa zgrade ili mosta
- oštri predmeti
- bacanje pod vozilo
Beograd
1.798 ljudi je izvršilo samoubistvo u Beogradu u periodu od 2006. do 2015. godine
Nesrećni broj 13
- Srbija se nalazi na 13. mestu u svetu po broju samoubistava
- tri puta češće na sebe dignu ruku muškarci nego žene
- više od 800.000 ljudi u svetu se ubije svake godine, odnosno jedna osoba na 40 sekundi
- jun i oktobar su meseci kad se beleži najveći broj samoubistava u Srbiji
- među danima koji su "kritični", sudeći po statističkim podacima, "najcrnji" su petak i ponedeljak
- najmanje samoubistava se događa nedeljom
- samoubistva se povećavaju u prazničnim danima
"Srce" nudi pomoć
Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva "Srce" nudi savetovanje s psiholozima i stručnim timom preko besplatnog poziva na broj 0800 300 303 i 021 6623 393 ili putem elektronske pošte vanja"centarsrce.org
Kurir.rs/Silvija Slamnig