Katarakta predstavlja zamućenje sočiva u oku, što smanjuje vidnu oštrinu. Uzroci njenog nastanka su različiti, tako da postoje stečene i urođene katarakte.
Stečene katarakte se razvijaju tokom života i najčešće su posledica procesa starenja. One mogu biti posledica i nekog drugog očnog oboljenja, na primer glaukoma, upale oka, povrede oka ili nekog opšteg oboljenja, recimo šećerne bolesti. Tako se stečene katarakte mogu javiti u svim životnim uzrastima, zavisno od toga kada im se pojavi uzrok.
- Staračka katarakta, koja je i najčešća, javlja se posle 65. godine i posledica je biohemijskih promena u očnom sočivu koje se javljaju s procesom starenja. Urođena katarakta nastaje kada određeni štetni agens dejstvuje tokom trudnoće na plod te se novorođenče rađa s kataraktom - kaže za Kurir pukovnik docent dr Mirko Resan, oftalmolog na Vojnomedicinskoj akademiju u Beogradu.
Zašto lekari dijagnostikuju kataraktu, pa onda žele da sačekaju neko vreme pre operacije?
- Često kod pacijenta postoji početno zamućenje sočiva, tj. početna katarakta, koja ne dovodi do znatnog smanjenja vidne oštrine, pa se kod takvog pacijenta preporučuje praćenje i ukoliko se na kontrolnom pregledu konstatuje da katarakta napreduje, onda se preporučuje operativno lečenje, i to kada vidna funkcija oka padne ispod 50 procenata. Slabljenje vida može biti različitog stepena, od blagog do veoma teškog, gde se vidna funkcija svede samo na očuvan osećaj svetlosti, tada govorimo o zreloj katarakti - objašnjava dr Resan.
Da li katarakta može da se leči kapima ili nekim drugim lekovima?
- Jedini uspešan način lečenja katarakte je operacija. U najrazvijenijim zemljama sveta i kod nas ultrazvučna metoda fakoemulzifikacije sa ugradnjom veštačkog savitljivog sočiva u oko predstavlja standardnu hiruršku metodu u lečenju katarakte. Metoda koja će verovatno zameniti metodu fakoemulzifikacije u budućnosti je metoda primene femtosekundnog lasera, gde se najveći deo operacije katarakte uradi laserom. Ova metoda je još uvek u povoju i trenutno se izvodi u manjem broju centara u svetu. Može se reći da je danas problem katarakte lako rešiv, pogotovu ako se pacijent na vreme javi oftalmologu.
Kako se izvodi operacija?
- Operacija katarakte metodom fakoemulzifikacije izvodi se u lokalnoj anesteziji. Tokom ove metode se kroz mali rez na rožnjači ultrazvučnom sondom uđe u oko, tačnije u očno sočivo, te se sočivne mase usitne i usisaju sondom, nakon čega sočivna vrećica, u kojoj su bile sočivne mase, ostaje prazna. Sledeći korak u operaciji je ugradnja veštačkog savitljivog sočiva u prostor sočivne vrećice. Cela operacija se izvede kroz mali rez na rožnjači i traje obično 15-20 minuta - ističe naš sagovornik.
Da li se posle operacije vraća normalan vid?
- Operacijom se problem katarakte najčešće trajno rešava. U određenom procentu slučajeva, koji nije zanemarljiv, posle određenog vremena, više meseci do više godina, javlja se sekundarna katarakta, koja nije katarakta u pravom smislu reči već zamućenje zadnje kapsule sočivne vrećice u kojoj se nalazi veštačko sočivo. Ovaj problem se vrlo efikasno rešava primenom YAG lasera, kojim se na zadnjoj kapsuli napravi mali otvor te se pacijentu praktično trenutno oporavi vid. Čest je slučaj da pacijent pored katarakte ima i neko drugo očno oboljenje, na primer kod starijih pacijenata senilnu degeneraciju žute mrlje. Kod takvih pacijenata postoperativna vidna oštrina nakon uspešne operacije katarakte najviše zavisi od prisustva tog drugog očnog oboljenja - kaže dr Mirko Resan.
Zašto se u Srbiji veoma dugo čeka na ovu operaciju?
- U našoj zemlji je veliki broj pacijenata koji boluju od katarakte. Metoda fakoemulzifikacije, kao najuspešnija metoda dobre rehabilitacije vida, kod nas se uspešno izvodi u malom broju bolnica. Rešenje je da se obukom oftalmologa poveća broj bolnica u kojima će se rutinski izvoditi ova metoda operacije katarakte.
(Vesna Stanimirović, Foto: Shutterstock)