SVE CRNJI PODACI: Za 10 godina u Hrvatskoj nestao grad veći od Splita
U odnosu na 2008. godinu, kada je Hrvatska imala 4,3 miliona u deset godina, do kraja 2017. taj broj smanjio se za 204,3 tisuće stanovnika, objavio je Državni zavod za statistiku.
Statistički podaci pokazuju da se sve manje dece rađa, a od 1998. prisutan je trend sve manjeg broja živorođene dece.
Godine 2003. broj živorođenih prvi put je pao ispod 40.000, da bi se u 2017. sveo na njih 36.600.
Podigla se i starosna granica roditelja: dok je u 1990. prvorotka u proseku imala 24,3 godine, do 2017. granica se povećala za 4,6 godina.
Ono što daje jasnu sliku o negativnim demografskim promjenama jesu podaci o prirodnom priraštaju, koji potvrđuju da se poslednjih 20 godina ukupni broj stanovnika RH smanjuje. Negativni prirodni priraštaj veći od 10.000 prvi put je zabeležen 2002., a 2017. zabeležen je najnegativniji prirodni priraštaj u posmatranom periodu.
Prošle godine venčalo se 20.310 parova. Od toga je 51,6 odsto verskih brakova, a 48,4 odsto građanskih. Iako se negativni trend sklapanja brakova poslednjih godina menja, nevesta i mladoženja sve stariji stupaju u brak. Mladi se sve kasnije osamostaljuju, a jedan broj živi u vanbračnim zajednicama.
Već tradicionalno, muškarci ulaze u brak stariji od žena. Prosečni mladoženja prošle godine imao je 31,3 godine, za 4,3 odsto više nego 1990, a mlada 28,6 godina, to jest za 5,3 godine više.
U 2017. razvedeno je ukupno 6.265 brakova, što je manje za 11 odsto u odnosu na lani. Prosečno trajanje razvedenog braka bilo je 14,7 godina.
Zabeležen je i porast doseljenog i odseljenog stanovništva.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Shutterstock/Ilustracija