MOŽEMO LI VRATITI MILIONSKO UMETNIČKO BLAGO? Rusi ne daju list iz Miroslavljevog jevanđelja
Objavljeno
21.07.2018. 8:35h
Arhiva
Značajno: Vraćanjem vrednih umetničkih dela i kulturnog nasleđa naša zemlja bi popravila ugled u svetu
Vredne srpske umetnine i kulturno-istorijski eksponati koji su na razne načine nestali iz Srbije mogli bi biti vraćeni u našu zemlju i krasiti domaće muzeje i galerije.
Arhiva
foto: Arhiva
Ukoliko bi se realizovala inicijativa o kojoj je nedavno govorio predsednik Aleksandar Vučić, bio bi formiran namenski državni fond za kupovinu umetnina, pa bi Srbija mogla da kupi vredne artefakte iz raznih oblasti i tako svoju kulturnu baštinu podigne na zavidan nivo.
List iz Miroslavljevog jevanđelja
RUSI NEĆE DA GA VRATE
Originalni 166. list iz Miroslavljevog jevanđelja, koji je pre dva veka ukrao ruski naučnik iz manastira Hilandar, čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu.
Kradljivac lista je Porfirije Uspenski. Fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, on je isekao list i odneo ga sa sobom. Na spornoj stranici nalaze se čtenija za 7 (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom s likom vavilonske bludnice - metafore za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu Svetog Jovana. Rusi nisu pokazali volju da ga vrate.
foto: Arhiva
Miroslavljevo jevanđelje je najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis, koji je nastao krajem 12. veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, o čemu govori zapis na poslednjem listu knjige. Knez je bio brat raškog velikog župana Stefana Nemanje.
Odlična inicijativa
- Nosimo se mišlju da sve što je srpska vrednost u umetnosti počnemo da kupujemo u svetu, da nam se ne dogodi da nam kupe u „Sotbiju“ Paju Jovanovića za 400.000 evra, umesto da to bude blago i bogatstvo Srbije, da ga imamo u nacionalnom muzeju ili galeriji. O tome ćemo građane obavestiti uskoro, ali mislim da ćemo i time vratiti ponos i dostojanstvo građana Srbije - najavio je Vučić.
Na ovaj način ćemo popraviti svoj ugled, ne samo u svetu nego ćemo povratiti samopoštovanje, smatraju sagovornici Kurira. Ministar kulture i javnog informisanja Vladan Vukosavljević kaže da je to odlična inicijativa.
- Tako će Srbija upotpuniti svoje kolekcije i iz celog sveta vratiti brojna umetnička dela koja se trenutno nalaze u privatnim kolekcijama. Važna pretpostavka je da taj fond u svom sastavu ima stručnu komisiju koja će odlučivati šta je prioritet i koja će voditi računa o vrednostima i značaju tih dela. Ideja je u začetku, ali Ministarstvo kulture i informisanja će se maksimalno truditi da pomogne što skoriju realizaciju pomenute zamisli - kaže ministar Vukosavljević.
Izgubljeno odlikovanje
ORDEN CARA LAZARA IMAO BI CENU POLA MILIONA EVRA
Ukoliko bi se pojavio na tržištu, Orden Svetog kneza Lazara imao bi cenu i do pola miliona evra, tvrde stručnjaci. Međutim, nije poznato da je ijedan primerak sačuvan. Odlikovanje je ustanovljeno povodom 500 godina od Kosovske bitke i mogli su da ga nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.
Inače, najviša suma za orden izdvojena je na aukciji i iznosi milion dolara, za koliko je kupljen sovjetski Orden pobede koji je dodeljen rumunskom kralju Mihailu. Najvredniji inostrani orden kojim su odlikovani građani naše zemlje - osim Ordena pobede, koji je dodeljen Titu - jeste Orden podvezice kojim je odlikovan knez Pavle.
Shutterstock
foto: Shutterstock
Povratak nasleđa
On smatra da nije sasvim ispravna konstatacija da je Srbija „izgubila“ umetnička dela.
- Ona su uglavnom deo nasledstva porodica ili su došla u privatni posed direktnim otkupom od umetnika koji su napustili zemlju ili žive u inostranstvu i odlučili su da ih prodaju. Iz pomenutih razloga ne možemo da imamo tačnu informaciju koliko se tih dela nalazi u privatnim kolekcijama - kaže Vukosavljević.
Fonet
foto: Fonet
Etnolog Dragomir Antonić
TREBA NAĆI NARUKVICE NADEŽDE PETROVIĆ I PRSTENJE DRAGE MAŠIN
Etnolog Dragomir Antonić kaže da bi na ovaj način Srbija mogla da obogati svoje kulturno nasleđe.
- Ideja je za svaku pohvalu. Ranije su postojali razni fondovi, ali je svakako najbolji državni fond koji bi se bavio otkupom i kupovinom. Kad se napravi fond i kad se to pročuje, onda će se kolekcionari sami javljati - kaže Antonić.
foto: Arhiva
On dodaje da je među „izgubljenim“ etnološkim blagom i prstenje Drage Mašin, zatim srebrne narukvice slikarke Nadežde Petrović, koje je slavna umetnica dobila kao verenički poklon.
- Interesantno je da smo mi svojevremeno pravili replike tih narukvica. Opis je bilo preveden na pet jezika, a bez obzira na cenu, odmah su se prodavale. Kolekcionari su to jako voleli. Definitivno, vlast je dužna da brine o stvarima od nacionalnog značaja i dobro je što to radi. Takođe, bitno je da u okviru fonda budu eksperti i stručnjaci za svaku oblast - kaže Antonić.
Na međunarodnim aukcijama uglavnom se otkupljuju dela domaćih umetnika, dodaje on, ali će se država truditi da, u zavisnosti od sredstava, otkupljuje i dela stranih umetnika, kako bi se naše muzejske kolekcije obogaćivale.
- Na ovaj način Srbija odgovorno pristupa očuvanju svog kulturnog nasleđa, a i predstavlja se u svetu kao država koja brine o dostignućima svoje kulture - zaključuje Vukosavljević.,
Fonet
foto: Fonet
Upozorenje kustosa Nikole Kusovca
FOND MORA DA BUDE BOGAT I BRZO DA REAGUJE
Kustos Nikola Kusovac smatra da, ukoliko dođe do formiranja ovog fonda, može doći i do prepreka u njegovom radu jer je naša birokratija veoma komplikovana i spora.
- Još jedan problem je što Vlada za kulturu odvaja premalo novca. Ukoliko se napravi fond, on mora da reaguje istog trenutka kad se pojavi aukcija. Sudeći po tromosti naše birokratije, to neće ići tako brzo. Smatram da je sve ovo jedna vrlo naivna i neutemeljena ideja, naročito što bi taj fond bio mali i nikakav, a na aukcijama se igraju velike igre. Međutim, ukoliko se birokratski aparat svede na brz i efikasan rad, može da bude dobro. Znate, u svetu nikome ne pada na pamet da čeka i zato, ako se nešto zanimljivo pojavi, Srbija mora odmah da reaguje, da bude brza, da ima pare i da plaća više od drugih - uveren je Kusovac.