KINESKI TRGOVCI SE ŽALE DA IM LOŠE IDE U SRBIJI I ODLAZE: Samo od ovog mesta ne odustaju, tu i dalje sjajno trguju, zidaju kuće i deci daju srpska imena!
Porodice koje ovde zakupljuju lokale u Srbiji školuju decu, grade kuće, kupuju stanove i ne čini se kao da imaju nameru da odu...
BEOGRAD - Dok kineski trgovci sve češće odlaze iz Srbije i gotovo svakodnevno se odlučuju da zatvore radnje zbog, kako kažu, pada prometa i sreću traže u okolnim zemljama, pa i Južnoj Americi i pojedinim državama Afrike, pogled na radnje njihovih kolega u novobeogradskom Bloku 70 ostavlja sasvim drugačiji utisak: oni tu rade punom parom i ne nameravaju nikuda iz Srbije.
Vest da su kineski trgovci krenuli put Bugarske, Rumunije, pa čak i zemalja Južne Amerike, odjeknula je u javnosti. I neke kineske radnje po prestonici su zatvorene, a neke su pronašle nove vlasnike. Mnogi sugrađani smatraju da je manjak Kineza primetan, ali oni koji usko sarađuju sa kineskim trgovcima u tržnom centru u Bloku 70 misle drugačije.
- Porodice koje ovde zakupljuju lokale u Srbiji školuju decu, grade kuće, kupuju stanove i ne čini se kao da imaju nameru da odu - priča Slobodan Perović, upravnik novog dela popularnog tržnog centra u Bloku 70.
Perović objašnjava da više od dve trećine zakupaca lokala čine upravo Kinezi.
- Osetno manje ih je bilo 2015. i to se odmah videlo po praznim lokalima. Sada to nije slučaj, više od 70 odsto zakupaca su Kinezi, a većina njih je tu sa porodicom. Deca im imaju srpska imena, pohađaju vrtić na Ledinama namenjen baš Kinezima, gde se nastava održava na engleskom i kineskom. Osim toga, organizuju dečije priredbe, grade kuće i kupuju stanove, a to nije odlika nekog ko planira da ode - priča Perović.
Da su novobeogradski Kinezi rešeni da ostanu potvrđuje i činjenica da njihova deca počinju samostalni život, otvaraju svoje lokale i osnivaju porodice.
- Ima primera gde u porodici imaju po tri ćerke i dva sina, i svi su krenuli svojim putem. Svoju budućnost grade ovde, takođe baveći se trgovinom. Uz to, mnogo njih je došlo iz istih provincija i zadivljujuće je kako se drže zajedno. Oni su ovde u dobrom položaju: već su domaći, veoma su zaštićeni, državni interes je takav da su oni u dobrom položaju, i kao vredni i požrtvovani radnici prolaze odlično - priča direktor dodajući da ima primera kada porodice odlaze u neke druge gradove u Srbiji u potrazi za boljim životom, ali to je veoma mali broj.
Isto je ispričao i zakupac jedne kineske radnje u ovom tržnom centru. U Beograd je došao pre šest godina sa ženom i, kako kaže, nema nameru da se vraća.
- Ovde su mi prijatelji, žena... Jedino su mi deca u Kini. Sviđa mi se život ovde, nekad žena ili ja odemo u Kinu, ali to je samo putovanje. Uvek se vraćamo u Srbiju - kaže Kinez koji nije želeo da nam otkrije ime, ali nam je rekao da istim životom žive i njegove kolege i prijatelji u Beogradu.
O životu u zajednici sa Kinezima, makar onom osmočasovnom, Perović ima samo reči hvale. Tvrdi da su odlični za poslovnu saradnju, ali i u međuljudskim odnosima.
- Svako može samo da poželi ovakve radnike. Toliko su požrtvovani, radni i vredni... Oduševljen sam njima. Veoma zanimljiva zajednica, i treba ih posmatrati ne kao drugu naciju, već kao drugu kulturu. Toliko su dugo ovde da smo već razvili neki odnos i van posla - zaključuje Perović.
Tržni centar u Bloku 70 Kinezi su počeli da osvajaju krajem devedesetih godina prošlog veka, i to "prodavnicu po prodavnicu". Zbog sve većeg broja trgovaca sa Dalekog istoka, izgrađen je i drugi objekat, pa je sada tržni centar i podeljen na stari i novi deo.
Najburniji period u radu tržnog centra u novobeogradskom Bloku 70 bio je krajem 2013. godine, kada je skoro 300 radnji koje su držali kineski trgovci bilo zatvoreno. Razlog su bile racije poreskih inspektora zbog toga što nisu izdavani fiskalni računi.
(Kurir.rs/Blic/Jovana Aleksić/Foto: Reuters/Ilustracija)