Slovenija nema para za "izbrisane"

LJUBLJANA - Slovenija mora u roku od godinu dana da ustanovi mehanizam po kome će svim građanima kojima su 1991. i 1992. godine oduzeta prava biti isplaćena odšteta. Slovenačke vlasti, koje će za to morati da izdvoje pola milijarde evra, poručuju da nema novca.

Posle odluke Suda za ljudska prava u Strazburu, Slovenija će morati da obešteti građane kojima je od 1991. do 1992. godine oduzela sva prava.

Svako od takozvanih izbrisanih moći će, pošto se za godinu dana završe pripremni poslovi, da traži odštetu. Odluka suda je pravosnažna, a slovenačke vlasti, koje će za to morati da izdvoje pola milijarde evra, poručuju da za to Slovenija nema novca,prenosi RTS.

Problem je nastao 1991. godine, u trenutku kad se Slovenija osamostalila. U junu te godine, usvojen je Zakon o strancima, kojim nije definisan status stanovnika koji nisu tražili slovenačko državljanstvo, a imali su stalno prebivalište u Sloveniji. Reč je o osobama iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i Makedonije.

"Ti ljudi su jednostavno posle 26. februara 1992. godine tretirani kao ljudi koji nemaju stalno prebivalište. Zbog toga su im u opštinama gde su odlazili da traže papire oduzimali dokumente, uništavli vozačke, lične karte, pasoše", rekao je Igor Mekina novinar "Mladine".

Prema njegovim rečima, oni su gubili sva prava, nisu mogli da dobiju ni socijalnu pomoć, ni da se zaposle, a nisu mogli ni da otputuju iz Slovenije.

Problem počinje da se rešava tek kada su se takozvani izbrisani obratili Ustavnom sudu Slovenije 1999. i 2000. godine. Međutim, u poslednjoj deceniji, njihove sudbine postaju predmet političkog nadmetanja tamošnjih partija. I više od toga.

"Izbrisani" su bili na udaru kritike toliko da je, 2004. godine organizovan referendum o tome da li da im se vrate prava. Većina je bila protiv.

Do pre tri godine smatralo se da je reč o 18.000 ljudi. Posle novog brojanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova Slovenije, ispostavilo se da je ondašnja vlast izbrisala 25.671 osobu.

Predmet "Slučaj Kurić i ostali" stigao je u Sud u Strazburu pre tačno šest godina, a okončan je pre dve nedelje.

"Ovo je presuda velikog veća koja je samim objavljivanjem postala pravosnažna i tu ne postoji mogućnost daljeg vođenja postupka, a nadgledanje nad izvršenjem te presude u nadležnosti je komiteta ministara, Saveta Evrope", rekao je pravni zastupnik Srbije u Strazburu Slavoljub Carić.

Prema njegovim rečima, komitet ministara biće u prilici da nadzire na koji način će Slovenija ispuniti obaveze iz ove presude.

"Ti odštetni zahtevi su oko 20.000 evra i drugi zahtevi verovatno neće biti manji.Tako da je svota koju će Slovenija morati da plati svakako poprilična", rekao je Mekina.

U roku od godinu dana Slovenija mora da ustanovi mehanizam po kome će "izbrisanima" isplaćivati odštetu. Prema prvoj računici, ukoliko bi svi oštećeni tražili po 20.000 evra, Sloveniju bi to koštalo oko pola milijarde evra.