Predsednici Srbije i Izraela, Aleksandar Vučić i Ruven Rivlin, otkrili su danas u Zemunu tablu sa imenom Teodora Hercla, austro-ugarskog novinara i pisca, koji je ušao u istoriju kao otac ideje moderne izraelske države.
Ovom svečanom ceremonijom jedna ulica u Zemunu dobila je zvanično ime po Herclu.
- Srbiju i Izrael vezuju slični snovi, slične tragedije, sveta mesta i apsolutno iste težnje da budemo "svoj na svome", rekao je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ceremoniji imenovanja ulice po ocu moderne države Izrael.
"Srbija, iako 'pati' od podela, zna kao nekada Zemunac Teodor Hercl, da, kada se nešto naumi to više nije san", rekao je predsednik Srbije i dodao: "Ubeđeni smo da možemo veoma brzo da konstatujemo da imamo snažnu, nikada snažniju, slobodnu, nezavisnu i u svemu definisanu Srbiju".
Vučić se našalio da Beograđani sanjaju da bar jednog dana budu Zemunci i da je on ponosan što je danas Zemunac i što može sa predsednikom Izraela da otvori jednu ulicu.
Srpsko-jevrejsko prijateljstvo je staro i iskreno prijateljstvo. Novembra 1917, tačno 20 godina pošto je na prvom cionističkom kongresu ustanovljena cionistička organizacija i Hercel postao njen prvi predsednik, a na kojoj je usvojena Balfurova deklaracija sa obećanjem formiranja jevrejske države. Srbija je prva zemlja koja podržala deklaraciju i osnivanje jevrejske države, podsetio je predsednik.
Rekao je da su dve zemlje i narodi prijatelji sa sličnim snovima, sličnim, "jezivim", tragedijama, sa svetim mestima i apsolutno istim težnjama da budemo svoj na svome, da imamo pravo na nezavisni život, uključujući pravo na pravljenje grešaka i njihovom ispravljanju.
Zahvalio se Rivlinu na rečima koje je izgovorio, a prema direktoru Vizental centra Efraimu Zurofu, naveo je Vučić, nijedan izraelski predsednik nije u protekle dve decenije tako dobro govorio u Jasenovcu, na mestu velikog stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda.
- Zajednički nećemo dozvoliti da nam zatru istinu, sklanjaju i udaljavaju od onoga što je naša prošlost, što je naša bol. Naš zadatak je da sprečimo sve one koji bi da to ponove u budućnosti, i da znamo kako da se zaštitimo, sačuvamo i odbranimo, objasnio je Vučić.
On je rekao da se, u vreme kada je Hercl postavljao svojim idejama temelje današnjeg Izraela, suočavao sa istim izazovima sa kojima se suočava danas Srbija, tražeći sopstveno mesto u svetu, punu nezavisnost i samostalnost u donošenju odluka.
- Nejedinstvo, podela na istok i zapad, duhovni cion, sve su to bila prokletstva koja su pratila Herclov put, koji se završio stvaranjem modernog Izraela, podsetio je Vučić.
On je kazao da Srbija danas još pati od istih takvih podela, ali da je ubeđen da možemo veoma brzo da konstatujemo da imamo snažnu, nikada snažniju, slobodnu, nezavisnu i "u svemu definisanu Srbiju".
- Vi ste prvi predsednik Izraela koji je posetio Srbiju. Hvala što ste večeras sa nama u Zemunu, Beogradu. Za nas je to velika čast, jer su Srbi uvek i u najtežim trenucima, kada su drugi bežali od Jevreja, uvek bili zajedno sa njima i delili sudbinu, i u najteže vreme pokazali ko su dobri ljudi, koji zaslužuju vaše poštovanje, poručio je Vučić.
Ako je Teodor Hercl rekao da je u Bazelu ustanovio jevrejsku državu, onda su ovde u Zemunu "posađene prve mladice" države Izrael, rekao je danas predsednik Izraela Ruven Rivlin na ceremoniji otkrivanja table sa imenom Hercla, po kojem će se zvati jedna ulica u Zemunu "Zemun ima 'autorska prava' u stvaranju cionizma", podvukao je Rivlin, koji se okupljenima obratio na hebrejskom jeziku u čast, kako je rekao, svih Jevreja koji su prisustvovali događaju.
Rivlin je naglasio da se danas, imenujući jednu ulicu Herclovim imenom, učvršćuje duboka veza između Zemuna i Jerusalima, između Srbije i Izraela.
Kako je rekao, biti danas u Zemunu, za njega, kao Jevrejina, predstavlja veliku čast.
"Izuzetna je čast biti ovde kao predsednik Izraela - zemlje koja je kao vizija postojala u srcima i dušama ljudi, koji su postavili temelje cionističkog pokreta mnogo godina pre nego što je država formalno uspostavljena", istakao je Rivlin.
Podsetio je na rabina Jehudu Alkalaja, jednog od preteče cionizma, koji je bio glavni rabin Zemuna, opisavši ga kao čoveka vere i čoveka od akcije.
"Kada je Alkalaj sanjao o povratku jevrejskog naroda u svoju otadžbinu, sanjao je i ostvaranje sopstvenog sna. Imao je realističan politički plan o uspostavljanju suverene domovine na tlu Izraela. Srbija je bila jedna od prvih država koja je priznala Balfurovu deklaraciju 1917. godine", podvukao je Rivlin.
Kako je rekao, Alkalaj je svoj plan zapisao u knjizi "Božja sudbina", a od svih Alkalajevih učenika, jedan mu je posebno pomogao u štampanju i objavljivanju knjige - Jakov Hercl.
Mnogo godina kasnije, Jakov je dobio sina - Benjamina Zeeva Teodora Hercla, koji je u jevrejskoj, cionističkoj i izraelskoj istoriji upisan kao vizionar države Izrael i njen tvorac, naveo je predsednik Izraela.
"I ovim činom, svakom detetu želimo da pokažemo da se snovi ostvaruju i da svaki čovek može da postane neko ko će promeniti svet. 'Ako nešto želiš, onda to više nije san', napisao je Hercl u knjizi 'Stara zemlja, Nova zemlja', dodajući - 'a ako ne želis, onda san ostaje samo san'", naveo je Rivlin.
Ceremoniji je prisustvovala i predsednica Skupštine Maja Gojković, kao i veliki broj građana Zemuna, te predstavnika jevrejskih organizacija.
Hercl je bio novinar, pisac i dramaturg jevrejskog porekla, koji je u svetskoj istoriji poznat kao otac ideje modernog Izraela.
Rođen je 1860. godine u Budimpešti, a 1878. sa porodicom se odselio u Beč gde je stekao zvanje doktora pravnih nauka, ali njegovo poreklo vezano je za Zemun, gde su živeli članovi njegove porodice, a Herclovi baba i deda sahranjeni su na zemunskom jevrejskom groblju.
Njegova porodica živela je upravo u centru Zemuna, a njihova kuća i danas postoji u tom delu Beograda.
Hercl je 1891. godine postao dopisnik iz Pariza uticajnih bečkih novina, a u tom periodu suočio se sa rešavanjem jevrejskog pitanja. Smatrao je da se to pitanje može rešiti stvaranjem jevrejske države.
Objavio je knjigu "Država Jevreja" 1896. godine koja je naišla na burne reakcije i odbijanje elite, ali su njegove ideje naišle na entuzijazam brojnih Jevreja koji su u njemu videli Mojsija savremenog doba.
Hercl se sve više zalagao za cionističke ideje i nastojao da od turskog sultana dobije saglasnost u vezi sa pravom Jevreja da se nasele na tlu Izraela.
Nije doživeo da vidi ostvarenje svoje vizije, pošto je preminuo 1904. godine, a posle osnivanja države Izrael, Herclovi posmrtni ostaci su prema njegovoj poslednjoj želji, preneti u Jerusalim 1949. godine.
Kurir.rs/Tanjug