Prva ljubav, devojka i verenica Aleksandra Kneževića Kneleta, jednog od najpoznatijih žestokih momaka iz beogradskog podzemlja devedesetih godina, u ekskluzivnoj ispovesti je iznela detalje iz njihovog odnosa koji bacaju sasvim drugo svetlo na lik "idola generacije koja hoće sve i odmah".
Prenosimo vam njenu ispovest:
Moja baka i Kneletova baka su iz istog mesta u Sopotu na Kosmaju. One su bile prijateljice. Viđala sam Saleta još dok je bio malo dete.
Živela sam na Voždovcu kada su oni došli iz Sarajevske. Bila je zima, sankanje u Nikšićkoj, strmina ispod Vojvode Stepe. Sećam se kada me je Knele puko sankama tako da sam se jako uplašila. Kada sam zaplakala, prišao je da me teši. Ranije sam se plašila nemirnih dečaka. On je rekao svojim drugovima da me odvedu kući. Uveli su me u dvorište i predali mom tati, koji je inače bio jako strog komunista, bio je direktor pošte. Tata je bio zadivljen i rekao je: „Uvek ću je sa takvom decom puštati napolje.“
Bila sam starija od Saše, ali iako sam završavala osnovnu školu, bila sam mršava, krhka i nerazvijena. Sretali smo se često u uličnim družinama koje smo osnivali po ugledu na „Hajduke“ i „Toma Sojera“.
Zanimljivost je ta što me je Saša smuvao unapred, to jest, odvojio još kao dečak i iznudio mi obećanje koje sam mu dala na mom času folklora u OŠ Bora Stanković. Tada sam imala čas u ukopanoj sali za fizičko, kada je Saša sa ulice uskočio kroz maleni prozor na kozliće i čas je stao. Posle časa me je pitao: „Hoćeš li da me čekaš da porastem da mi budeš devojka?“ Obećala sam i to se spontano ostvarilo nekoliko godina kasnije na žurci u Vojvode Stepe 16 na Autokomandi. To je jedna od najjačih beogradskih žurki ikada. Imali smo trista zvanica među kojima su bili i poznate face poput momaka iz grupe Idoli. To je bila naša prva noć. Knele je izbacio sve u drugi deo kuće i zatvorio se sa mnom u sobu gde smo bili od dva ujutru pa sve do podneva.
Nije trpeo laž
Knele je bio užasno nepoverljiv i nije trpeo laž. Ja sam bila jedna od retkih kojima je stvarno verovao. Toliko me je voleo, a nisam stigla da mu zahvalim za tu ljubav i rodim mu četrnaestoro dece koliko je želeo.
Ja sam ga zvala Nele, moj Neeeleee. Bio je vrlo vaspitano dete i svuda se isticala njegova inteligencija. To su govorili i nastavnici u školi i kasnije inspektori koji su pričali sa njim. Knele je bio svima simpatičan. Kasnije je razvijao tu tehniku komunikacije. Svi su ga voleli, od najmlađih do najstarijih. Knele je uživao je da izgara za sve što voli. Iz njega je bujala snaga hemije, divljala je prirodna pravda i nije razumeo zašto drugi nemaju ta načela. Pratila sam tu vatru u Kneletu još dok je bio dečak, moj Acika. Koliko je bio nepoverljiv, toliko je bio prostodušan. To se graničilo sa iskrenom čednosti.
Za ekipu je kidao
Voleo je i davao, bio je nesebičan, zato su ga voleli. Za ekipu je kidao, satirao kao uragan, kao vojska. Ljudi su se uz njega osećali sigurni, poštovani i voljeni. Kada uđu u njegovu ekipu, svi bi usvojili pravila koja su tu važila. Sami su se disciplinovali i priklanjali iz poštovanja Sašinoj veličini. Saša je bio pravi kralj omladine Balkana i car Beograda. Svi su ga uvažavali, bio je svojevrstan fenomen koji se retko rađa. Oko Kneleta se uvek okupljalo jato momaka i devojaka.
Knele mi je davao slobodu, poštovao je moju ličnost. Ja sam ga jako volela i želela sam da u svemu uživa i da bude svoj. Nikada nisam bila ljubomorna. Koliko je on bio poželjan, bila sam i ja. Koliko su njega tražile devojke, tako su mene tražili muškarci. Ipak, samo su nas dvoje vezivale emocije. Doživljavala sam razne scene, da me zovu i uznemiravaju devojke zaljubljene u Kneleta, a bilo ih je mnogo. Neke su i danas zaljubljene u njega. Nije bilo normalno koliko su ga opsedale. Neke od njih sam počupala. Davale su Kneletu prstenje kao poklone, a on je to davao meni.
Naš odnos je bio sudbinski mnogo jači nego samo muško-ženski odnos. Slobodna sam da kažem da sam uticala na Kneletovu snagu i da nosim deo odgovornosti jer sam ga ojačavala. Mislim da sam mu na kraju dala snagu ljubavi za probijanje kordona sa Giškom na trgu jer sam mu bila i uzor.
Prosidba u Budvi
Ja sam tog leta '92. došla u Budvu i priključila se Kneletu i ekipi sa Voždovca koja je već tamo bila. Sećam se kada sam ušla u poslastičarnicu u Budvi, tamo su bili Knele i drugari. Otišla sam u toalet i kad sam se vratila, na stolu je bila torta, a na torti prsten. Sećam se kada mi je pevao „Sve što želim u ovom trenutku“ šapatom, na uvce. Sada je ta pesma dobila pun značaj kao deo prosidbe.
Posle u apartmanu mi je održao najemotivniji govor. Iz njega je izašla čitava bujica reči, niko ne zna kakav je bio kad se potpuno otvori. Na kraju te priče, rekao mi je: „Ja znam da ti samo mene voliš i da ne voliš publiku, napolju je društvo, sad ću ceo grad da častim, a ti živi kao da si slobodna. Ja nemam drugu ženu, samo ti si moja žena, moje lane. Samo ti si moja ikona.“ Kažu da je bilo ludilo u gradu, častio je sve kafane i kafiće, niko nije znao pravi razlog zašto je Knele srećan.
Samo naše druženje na moru izgledalo je stravično za mene jer ja ne volim da rizikujem, ne volim brzinu, a Knele je vozio brzo motor, kola i vodeni skuter. Vozila sam se sa njim na skuteru, ali mi se slošilo, on me izruči na plažu i nastavi. Voleo je to. Ja ležim na pesku, ne mogu doći i sebi i gledam ga kako juri morem. Kad je bio u Budvi jurio je motorom ulicama, niko ga nije mogao sprečiti. Imao je zaštitu tri u jedan: institucija, uglednih ljudi i svojih drugova koji su došli iz Beograda sa njim, ali i prijatelja Crnogoraca koji su ga ugostili u Budvi. Širio je strahopoštovanje u Crnoj Gori. Od tog trenutka počela je „Knelemanija“ i svi su počeli dole da furaju njegov stil.
(Kurir.rs/Legende devedesetih Foto: Privatna arhiva Legende devedesetih)