Naš obaveštajac se domogao planova napada NATO 1999. Zasluge, kaže skromno, ne pripadaju njemu, već čoveku s kodnim imenom Živa kobra - Anriju Binelu, danas najpoznatijem „srpskom“ špijunu
Jovan Milanović, čovek koji je bio najduže u ratu s NATO (od 1995) u ekonomskoj školi koju je pohađao u Kuršumliji, gde je i rođen, rangiran je pod brojem jedan kao „učenik s najuspešnijom karijerom svih generacija“. Razlog: ukrao je ispred nosa Alijanse planove na kojima je bio datum agresije na Jugoslaviju 1999, s obeleženim objektima, ciljevima, fazama, brojem snaga.
Trista telegrama
General-potpukovnik, načelnik Odeljenja za ratne veštine u JNA, vojni izaslanik u Alžiru i Tunisu, jugoslovenski ministar savetnik pri EU (umiven naziv za obaveštajnog oficira), zamenik načelnika VOS uspeo je u Briselu, srcu špijunaže, da napravi srpsku obaveštajnu mrežu. Do kraja 1998. brojala je više desetina ljudi najvišeg diplomatskog ranga, u strukturama NATO, EU, Partnerstva za mir.
Iste godine u Lisabonu održan je samit NATO na temu“Ugroženost mira na Balkanu: represalije srpskih bezbednosnih snaga protiv albanskog stanovništva na KiM“. Iz nje je, svedoči Milanović, isijavala nužnost „humanitarne intervencije“, pa je u centralu poslao šifrovani telegram s naslovom „Priprema NATO na agresiju na SRJ“. Prosledio je posle oko 300 telegrama s više stotina stranica.
Major Binel uhapšen je 19.oktobra 1998. Optužen za nacionalnu veleizdaju, osuđen je na pet godina zatvora, odležao tri. Danas radi kao geometar u Tuluzu
U startu je „skuvao“ jednog Portugalca. Prethodno je proučio njegovu biografiju, video je da je imao ključnu ulogu u pripremi samita u Lisabonu. Dakle, znao je sve, trebalo je iščačkati detalje. Nediplomatski do kraja, rekao mu je da želi da upozna prvog agresora. Nije ni stigao da se osvrne, a dobro mu je i legla na prazan stomak rakija kojom ga je srpski general neštedimice častio, tek - razvezao je jezik. Posle je saznao da je francuski general, šef njihove vojne delegacije u NATO rekao da se žestoko protivi planovima za agresiju i da odbija angažovanje Pariza u tom poduhvatu. U nameri da se sretne s njim, upoznao je šefa njegovog kabineta, majora Pjer-Anrija Binela, obaveštajnog oficira koji je završio prestižnu vojnu akademiju Sen Sir, predodređenog za veoma značajnu karijeru. Našli su odmah tačku obostranih interesa.
Dokumenta u kesama za đubre
Obojica su ušli u igru svesni svih posledica. Znao je Binel da naš general može da ga, u nekom trenutku, kompromituje, uceni. S druge strane, ako ga Francuz uvuče u neku prljavštinu - neće izvršiti zadatak, obmanuće državu.
Neverovatna špijunska operacija ipak je počela: dokumenta koja je dobio od Binela (doneo ih je u Milanovićev stan) nosio je u kesama za đubre, prerađivao u ambasadi na način kako to nalažu obaveštajne procedure, pod okriljem mraka slao za Beograd. Ujedno je sve proveravao na dva-tri mesta, držao na vezi i druge članove špijunske mreže. Dotle je Beograd izmeštao ljudstvo i borbenu tehniku. Mnogi ciljevi su, zahvaljujući spretnom Jovi, jednostavno - nestali!
U oktobru 1998. otkriveno je da je naš general zapravo vojni obaveštajac. U pritvoru je proveo 39 dana, a po povratku u zemlju je radio kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
(Kurir.rs Foto: Printscreen)