U današnjem obaveštajnom svetu cene ga kao jednog od najvećih srpskih tajnih agenata svih vremena
Pomena naziva ulica u našim gradovima kao dobar dan je kad dođe nova vlast. U Beogradu je svega tridesetak „šorova“ od 1872. zadržalo staru tablu, među njima i Simina ulica, u srcu prestonice. Ime je zavredila po Simi Nešiću, upravniku menzulana (pošte) iz Kruševca, koji je, čim je iz varošice na Rasini stigao u beli grad, poštanske kovčežiće, umesto pismima, popunjavao „stručnom“ literaturom. Sima je postao špijun. Odličan!
Dobar terdžuman
Lično Mihailo Obrenović mu je našao novu rabotu. Postavio ga je za terdžumana (tumača), odlično je govorio turski. Kako su s Kalemegdana vladale Osmanlije, a okolo šetali špijuni iz Austrougarske, Rusije, Vatikana... kruševački poliglota (vladao je i nemačkim, francuskim, ruskim, grčkim, hebrejskim, a jezik Cincara i Roma brzo je savladao na beogradskoj pijaci) viđen je da bude tajni agent. Uhode koje su (slabo) dojavljivale šta misle age i dahije nisu znale šta rade zavrbovani srpski činovnici, diplomate, koju pesmu o Srbiji i knjazu pevaju centralama u Beču, Rimu, Moskvi. Mogao bi to Sima da iščačka, smatrao je vladar.
Nešić je opravdao poverenje, a špijunaža mu je toliko dobro polazila za rukom da ga u današnjem obaveštajnom svetu cene kao jednog od najvećih srpskih tajnih agenata svih vremena. Šetajući među Turcima, pričao je, zapitkivao, pamtio. Uvek tih i naizgled nezainteresovan, mršav, srednje visine i jakih brkova, talentovani obaveštajac je za tili čas uspevao da obezbedi izvore na svakom ćošku.
Čukur-česma
O svemu je obaveštavao lično knjaza i ministra policije Nikolu Hristića, posebno o namerama beogradskog paše, kod kojeg je počeo da radi kao prevodilac. Podatke o turskoj upravi i vojsci dnevno je ažurirao, niko mu nije bio ravan. Kada je Mihailo 1861. počeo da stvara novu srpsku vojsku, imao je 2.529 ljudi. Sima je zamajavao pašu Ašira da je čuo da će Rusija da pošalje 70.000 pušaka. Turcima nije bilo svejedno...
Aprila 1862, kad je napunio 31 godinu, Nešić je rekao prijatelju da je vreme da se konačno posveti porodici, ženi i sinu. Samo dva meseca kasnije javljeno mu je da je kod Čukur česme ranjen dečak Sava Petković. Sa žandarmima je uhvatio turskog nasilnika, hteli su da ga sprovedu u srpsku policiju, ali su Osmanlije zapucale u jednoj uskoj ulici. Nisu imali kud, stradalo ih je nekoliko, među njima i Sima. Uskoro je, zahvaljujući i njemu, Srbija izborila slobodu, on ulicu u Beogradu.
Kurir / Branka Mitrović
Foto: Privatna arhiva