Legati Branislava Nušića, Paje Jovanovića, Jovana Cvijića, Ive Andrića, Petra Konjovića, Đorđa Novakovića, samo su deo blaga koje čuva i o kome brine Muzej grada Beograda, koji već 115 godina, od osnivanja, nema svoju zgradu.
Deo dragocene zaostavštine koja je poklonjena Muzeju može se videti na stalnim postavkama po različitim zdanjima - Muzeju Ive Andrića, Muzeju Paje Jovanovića, Legatu Pave i Milana Sekulića, sa najvećom zbirkom ikona na jednom mestu nastalih od 15. do 20. veka na prostoru Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Italije, Grčke i Rusije.
"Nastojimo da što veći deo građe predstavimo javnosti na izložbama koje organizujemo, ali rešenje je nova zgrada u Resavskoj 40b, za koju je trenutno u izradi urbanistički projekat", kaže direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac.
Muzej je dosad promenio desetak adresa, a trenutno su podstanari Biblioteke grada Beograda u Zmaj Jovinoj 1, gde imaju prostor od 600 kvadrata, dok su artefakti 20 legata rasuti na više adresa.
"Ljudi često ne znaju u kojoj instituciji se nalazi koji legat, jer je nevidljiv za javnost. Ja vodim legat Branislava Nušića i retko ko zna da je taj legat u Muzeju grada Beograda. Svi odmah pitaju zašto to nije izloženo. Zato što nemamo gde", rekla je Korićančeva Tanjugu.
Neće biti moguće odjednom izložiti svih 20 legata ni u zgradi nekadašnje Vojne akademije od 14.000 kvadrata, za koju je koncept stalne postavke već osmišljen, iako će rekonstrukcija i sanacija zavisiti od dinamike priliva sredstava.
"Darodavci uvek postavljaju uslov da njihov poklon bude izložen, a kada dobijemo zgradu, očekujemo nove akvizicije i legate, jer stare porodice žele da ostave svoje zaostavštine instituciji koja će o tome da brine na pravi način. Muzej trenutno čuva oko 130.000 artefakata od praistorije do savremenog doba", kaže direktorka i skreće pažnju na zbirku gravira iz 17. i 18. veka, zatim na Beogradsko četvorojevanđelje, arheološke nalaze iz Vinče, Nobelovu nagradu Ive Andrića, a sa ponosom konstatuje da je nedavno obnovljen Muzej Jovana Cvijića, koji je proglašen kulturnim dobrom.
Muzej čuva i legate Svetozara Dušanića, Bete Vukanović, Darinke Smodlake, Roberta Cihler Gašparevića, Vladimira Marinovića, Olge i Milana Božića, Jovana Subotića, Branimira Ćosića, "Jugoeksporta", zbirke Petra Popovića, dok su legati Nedeljka Gvozdenovića, Riste Stijovića i Veljka Petrovića vraćeni Kući legata.
Planirano je da u novoj zgradi tri do četiri hiljade kvadratnih metara bude iskorišćeno za izložbeni prostor u kome će stalna postavka hronološki ispričati priču o Beogradu, dok će se na godišnejm nivou menjati legati kako bi svaki bio predstavljen publici.
"Muzej grada Beograda je kompleksan, imamo odeljenje za arheologiju, srednji vek, istorijsko odeljenje, koje obuhvata period od 1521. do danas, likovnu umetnost 19. i 20. veka, odsek za književnost, za prosvetu i nauku, urbanizam i arhitekturu. To sve treba da čini priču o Beogradu kroz vreme", objasnila je Korićančeva i dodala da će u novoj zgradi imati galeriju za likovna dela 19. i 20. veka, konzervatorske radionice za sve vrste materijala s obzirom na to da sada imaju konzervatora samo za metal i keramiku.
Legat Đorđa Novakovića biće predstavljen sledeće godine u zgradi u Resavskoj 40b, koju Muzej uveliko koristi i koja je, prema rečima Korićančeve, fascinantna savremenim umetnicima, te će tu gostovati i predstojeći Oktobarski salon.
Ona ne želi da govori o problemima, ali napominje da je teško brinuti o svim legatima sa samo 32 kustosa, da nemaju bibliotekara iako poseduju 26.000 primeraka bibliotečke građe, od toga 400 pripadaju staroj i retkoj knjizi, a nedostaju im i vodiči.
(Kurir.rs / Foto: Profimedia)