Kada kažu za najveće zvezde da su i najveći ljudi, pravi primer je legendarni džez bubnjar Lazar Tošić, koji, iako je na pragu devete decenije i važi za najboljeg na ovim prostorima svih vremena, kaže da sebe nikad nije video kao zvezdu, već kao bubnjara i da će svirati dok god mu senzori rade. On će sa svojim kvintetom nastupati na ovogodišnjem Nišvilu, koji se održava od 3. do 12. avgusta.
"Zadovoljan sam svojom karijerom jer ništa ni manje ni više nisam želeo od prilike da sviram", kaže Tošić i dodaje da se izvinjava ako mu bude trebalo malo vremena dok govori jer svaki put kada priča o svojoj karijeri skupe se emocije, pa jedva zadrži suze.
Emotivan, dostojanstven i pristojan, za razliku od mnogih svojih mlađih kolega koji sebe ipak vide kao "zvezde", Tošić kaže da otkad je seo za bubnjeve, njegova najveća želja je bila da svira u Big bendu RTS.
"Uh, svirao sam u našem najznačajnijem džez orkestru 22 godine. Šta čovek može još da poželi. Kada na takav način ispunite životni san, onda taj život sigurno ima smisla", kaže bubnjar kome će 9. avgusta na Nišvilu biti uručeno i prestižno priznanje za životno delo.
Lazar Tošić je ostavio neizbrisiv trag svirajući u Big bendu Radio-televizije Beograd i kombo sastavu Sekstet Marković-Gut.
"Sviraću sve dok budem mogao da držim palice", kaže ponosno Tošić i ističe da teške trenutke u karijeri ne želi da pamti.
"Ljubav prema bubnjevima i džezu bila je uvek veća od bilo kakvih poteškoća. Nikakvu muzičku školu nikada nisam pohađao i znao sam da samo uz neprekidno vežbanje i ogroman rad mogu da napredujem. Samouk sam i nisam imao drugi izbor, ali imao sam sreće da radim s najboljim muzičarima", priča Tošić i dodaje:
"Nema bolje škole nego da svirate s asovima u kombo bendu kakav je Sekstet Marković-Gut. Kada vam na pozornici društvo bave Miša Blam, Stjepko Gut, Mića Marković, onda razumete zašto je divno biti muzičar", zaključuje.
(Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Beta)