BEOGRAD - Albanci žive u iluziji da je međunarodna slika po pitanju Kosova i Metohije ista kao i 1999. kada su na nebu iznad Srbije bili avioni NATO, kaže direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić, ističući da niti je Beograd danas u tako slaboj poziciji, niti je Priština u tako snažnoj.
U intervjuu za beogradske "Novosti", Djurić kaže i da u Vašingtonu sada imaju malo više sluha za ideju kompromisa Beograda i Prištine.
"Srpska diplomatija, i kroz posete kakav je bila premijerke Brnabić i ministra Dačića prošle nedelje, ulaže veliki trud da veliki brod američke spoljne politike malo pomeri u za nas pozitivnijem pravcu, kao i u pokušaje da naše interese učinimo komplementarnijim", navodi Djurić, uz napomenu da "tu nema rezultata preko noći".
Kaže i da se trenutno Srbiji ne nudi ništa na KiM, "jer je za najveće zapadne zemlje, koje de fakto kontrolišu svih kosmetskih 10.908 kvadratnih kilometara, to država nezavisna od Srbije, i da bi dokazali da je to tako, šalju patrole svojih vojnika sve do 200 metara od Pančićevog vrha".
Na pitanje da li podela Kosova, kada bi bila obostrano prihvaćena, dovela do lančane reakcije u regionu, Djurić odgovara da su oni koji su 2008. podržavali nezavisnost Kosova uvek tvrdili da je to sui generis, odnosno jedinstven slučaj, te da ga zato malo čudi kada sada potežu argument da bi novo sui generis rešenje moglo da se prenese na druge delove Balkanskog poluostrva.
Ističe da predsednik Aleksandar Vučić i Vlada na svim meridijanima ukazuju da ni 1999. ni 2008. na KiM ništa nije rešeno, da su problemi nagomilani, da ono što je 2013. i 2015. dogovarano nije zaživelo zbog odsustva volje Albanaca i da, ako želimo da stvaramo bolju budućniost i za Srbe i za Albance, moramo da tražimo trajnije rešenje.
"U tome smo imali izvesni uspeh, što je dovelo do rastuće nervoze u rukovodstvu Albanaca jer oni ne kriju da se protive kompromisu", ukazuje Djurić.
Kaže i da bi Priština najviše volela da nam kao konačno rešenje "proda" osnivanje ZSO, što smo, podseća, već dobili Briselskim sporazumom 2013. godine.
"Ali, to neće tako funkcionisati. Valjda su se 2013. šalili, a sada, kao, ne bi. Na dogovor o formiranju ZSO potpise su stavile prvo gospođa Ešton 2013, a onda i gospođa Mogerini 2015. i od tada su ti sporazumi postali deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Stoga je njihovo neispunjavanje - kršenje spoljne i bezbednosne politike EU", zaključuje direktor Kancelarije za KiM.
(Kurir.rs/Tanjug)