Sunce je prilično prosečna zvezda u odnosu na sve što znamo o drugim zvezdama.
Ipak, radi se o izuzetno uzbudljivom nuklearnom reaktoru koji stvara pseudotornada i solarne baklje i šalje mlazove plazme daleko u noć.
Nova studija dodaje još jednu fascinantnu činjenicu. Sunce se, naime, širi i skuplja svakih 11 godina za 1 do 2 kilometra. Moglo bi se reći da diše, doduše jako sporo.
Radi se o vrlo slabim pomeranjima jer ti dodatni kilometri menjaju raspon Sunca za najviše 0.00029 odsto. Imajući to na umu, deluje nemoguće da su ekipe s Tehnološkog instituta nju Džersi i Univeziteta Azurne obale uopšte uspeli da primete te promene.
Naučnici su se koncentrisali na mlazove plazme koji se izbacuju pa se ponovo vraćaju na površinu Sunca. Pokazalo se da frekvencije ovih talasa nisu toliko različite od zvučnih talasa koje stvara muzički instrument. Recimo da imate saksofon. Odsvirate notu, zvuk se čuje, i sve je ok. Međutim, ako se cevi u saksofonu iznenada prošire, visina tona će pasti. Ako se suze, ton će biti viši.
U tom smislu Sunce je poput nekakvog velikog saksofona. Frekvencije talasa se menjaju u zavisnosti od širine sunca, a to se može dosta precizno izmeriti.
Ipak, nije lako. Bila je potrebna 21 godina posmatranja preko dva odvojena NASA-ina svemirska teleskopa kako bi se došlo do ovog otkrića.
Samo "disanje" Sunca povezano je sa solarnim ciklusima. Svakih 11 godina Sunce iz nemirnog solarnog maksimuma ide do mirnijeg solarnog minimuma.
Na svom maksimumu sunčeve pege, tamne mrlje intenzivne magnetne aktivnosti, pojavljuju se češće i okupljaju iznad i ispod ekvatora. Veći broj sunčevih pega povećava mogućnost pojavljivanja sunčevih oluja, čije posledice mogu varirati od pojačane polarne svetlosti na nebu do kvarova električne infrastrukture. Tokom solarnog minimuma pak, sunčeve pege postaju ređe.
Ova aktivnost je posledica magnetne aktivnosti koja se odvija duboko ispod površine, na dubinama od više miliona metara. Sunce se malo raširi tokom solarnog minimuma, a skupi tokom maksimuma. Iako su naučnici izjavili kako trenutno “nema teorije” koja bi povezivala promenu veličine Sunca i unutrašnje magnetske procese Sunca, sugerišu kako je to povezano s promenom orijentacije magnetskih polja koja se događaju tokom ciklusa.
U slučaju da ste se pitali, ove malene promene sunčevih dimenzija ne deluju na klimu na Zemlju.
Kurir.rs/Ifl science
Foto: Profimedia