BEOGRAD - Lider Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da rukovanje sa kosovskim premijerom Hašijem Tačijem na Kroacija samitu nema nikakav istorijski značaja,dodajući da ga poznaje od ranije.
Tadić je naglasio da je to bilo pristojno rukovanje sa predstavnicima Albanaca sa Kosova, da tom rukovanju ne daje nikakav istorijski značaj i da ga ne treba precenjivati i dodao da bi bilo licemerno da se nije rukovao s Tačijem jer se poznaju od ranije.
Gostujući na Prvoj televiziji, Tadić je rekao da taj trenutak ipak ima "jednu simboličku dimenziju".
"Ne treba ga ni potcenjivati, to nije akt jednog tako velikog dosega. Mnogo je važnije konačno dovršiti pregovore i pronaći rešenje za Kosovo i Metohiju", rekao je Tadić.
Po Tadićevim rečima, na samit ga je pozvao hrvatski premijer Zoran Milanović, a - kako je istakao - važno je i da Srbija učestvuje na međunarodnim forumima na kojima se donose odluke.
"Ako neko misli da ne treba da učestvujemo tamo gde se donose odluke, onda on ima problem sa logikom. Naša muka oko Kosova limitirala je učešće na međunarodnim forumima", primetio je on.
Lider demokrata je napomenuo da se ne bi bunio ni da je neko drugi iz opozicije učestvovao na trakvom forumu dok je on bio predsednik.
"U Srbiji svi znaju da je Kosovo veliki problem i da nasrasta dok se ne rešava. Još je Zoran Đinđić rekao da taj problem mora da bude napadnut odmah", objasnio je Tadić.
Spreman sam da odemrim sangu sa Živkovićem
Lider Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je da će Glavni odbor stranke odlučiti da li će do kraja godine biti organizovana izborna skupština demokrata, a da je on spreman da učestvuje i na stranačkim izborima.
"Spreman sam da učestvujem na izborima za predsednika DS. Vidim da i Zoran Živković ima pretenzije i voleo bih još jednom da odmerim snage sa Živkovićem", kazao je Tadić i dodao da je bilo planirano da se GO DS sastane za dva meseca, ali se pokazalo da je neophodno da se održi ranije - kako je kazao - "da bi se neke stvari raspravile".
Sukob Đilasa i Jeremića ne treba sakrivati pod tepih
Osvrćući se na sukob funkcionera DS-a Dragana Đilasa i Vuka Jeremića - koji je započeo oko troškova za Jeremićevu kancelariju u Njujorku - Tadić je rekao da tu priču "nije trebalo gurati pod tepih", ali i da "nije trebalo da se rasplamsa toliko", jer je, kako je dodao, "u stranci to pitanje već rešeno".
"U DS nakon izbora, kada su nastupile teskoće, dolazi do pregrupisavanja, a spor je nastao izlišno, ali je nastao i očigledno ga ne treba sakrivati pod tepih", kazao je Tadić.
Ta stvar biće rešena u stranci, kazao je Tadić i ocenio da Đilas i Jeremić nije trebalo da o tome javno govore. Tadić, inače, smatra da je za Srbiju sedam miliona evra - koliko je, po tvrdnjama Đilasa, odobreno Jeremiću za kancelariju u Njujorku - mnogo novca i da bi nova vlada trebalo da odluči koja će suma biti odvojena.
Po mišljenju Tadića, dobro je što je Jeremić ostvario pobedu za predsedavanje Generalnom skupštinom UN, jer se time pokazuje svetu da se Srbija menja. On je podsetio da je prethodnih godina u Srbiji bilo političara koji nisu smeli da putuju po Evropi.
Dačić zna da ne bi bio premijer u vladi sa DS
Lider demokrata Boris Tadić izjavio je da Ivica Dačić ne bi dobio mesto premijera u vladi demokrata i socijalista i da je predsednik SPS bio toga svestan.
Tadić je potvrdio ono o čemu se do sada samo spekulisalo u medijima - da je uslov za ulazak u tu vladu URS-a bio da "regioni" uđu bez lidera Mlađana Dinkića.
Predsednik DS je kazao i da vlada kakvu su uslovljavali manji partneri - da Dačić bude premijer, Dinkić ministar finasija, a Verica Kalanović regionalnog razvoja - ne bi bila korisna za Srbiju.
Tadić je rekao da je "možda trebalo" da prekine razgovore sa socijalistima oko formiranja vlade, ali da bi u tom slučaju lišio građane Srbije mogućnosti da se formira vlada za koju misli da bi bila "bolja od ove koja se sada formira".
Po Tadiću, buduća vlada morala bi da bude tim sposobnih ljudi "koji će rešavati dramatične probleme u Srbiji", a Srbija opet ima "vladu u nastajanju koja ima slaba mesta".
Ta "slaba mesta" su, kako je rekao, kontrola ekonomskih sektora jednog dela vlade, kontrola bezbednosno-obaveštajnog sektora drugog dela vlade i nedovoljna koordinacija Ministarstva unutrašnjih poslova sa tim bezbednosnim sektorom.