SPECIJAL KURIRA ODLIV MOZGOVA: Iz Srbije beže i zanatlije i stručnjaci
Porazniju sliku od Srbije po odlivu talenata imaju samo Bosna i Hercegovina, Haiti i Venecuela
Svake godine Srbiju napusti više od 30.000 građana bez namere da se ikad vrate da žive u njoj, pa stoga ne iznenađuje ni činjenica da je prema analizi Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Srbija na visokom četvrtom mestu od 137 zemalja po odlivu talentovanih ljudi.
Porazniju statistiku od Srbije po odlivu talenata imaju samo Bosna i Hercegovina, Haiti i Venecuela, a glavni razlozi za ovo masovno iseljavanje su teško zapošljavanje, niske zarade, loši uslovi rada, nizak životni standard i izražena korupcija i nepotizam.
Da mladi i obrazovani ljudi ne vide perspektivu u Srbiji, vidi se i po tome što svaki treći student planira da ode iz Srbije posle završenog fakulteta, a 90 odsto njih za takav stav ima podršku roditelja.
Mladi bez perspektive
Motiv za iseljavanje je želja mladih ljudi da nađu posao u struci, da imaju uslove rada dostojne čoveka i da za posao koji obavljaju dobijaju pristojne zarade.
Besperspektivnost mladih u Srbiji podgrevaju i podaci Globalnog indeksa konkurentnosti privrede SEF, prema kome je Srbija na 104. mestu od 137 zemalja po stepenu razvijenosti i nezavisnosti institucija. Po ovom parametru Srbija je u rangu s Gvinejom, Kambodžom i Bangladešom, a u Evropi iza nas je samo BiH.
Ništa bolja situacija nije ni prema zaštiti vlasničkih prava jer se Srbija nalazi na 126. mestu, što je slaba garancija mladim i preduzimljivim ljudima da će svojim radom kao preduzetnici moći u Srbiji da obezbede pristojnu egzistenciju. To potkrepljuje i podatak, prema Globalnom indeksu preduzetništva SEF, da su od Srbije gore samo BiH i Albanija. Ovo pokazuje da mladi radije biraju državni posao nego što su spremni da se upuste u rizik sopstvenog posla u privatnom biznisu. Ipak, šanse za posao na „državnim jaslama“ su ravne nuli bez porodičnih i rođačkih veza ili stranačke pripadnosti. Zbog toga mladi u odlasku iz zemlje vide jedinu šansu da sebi obezbede sigurnu egzistenciju.
Od zanatlija do lekara
Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2017. godine Srbiju je od 2006. do 2012. godine u proseku godišnje napuštalo oko 37.000 ljudi, a od 2015. i do 50.000 osoba. Srbiju napušta radno sposobno stanovništvo, stručnjaci svih zanimanja, od zanatlija pa do lekara. Koliko je iseljavanje najkvalitetnijih kadrova uzelo maha vidljivo je i po tome što, prema podacima Lekarske komore Srbije, svake godine 800 lekara uzme sertifikat neophodan za trajno ili privremeno zapošljavanje u inostranstvu.
Slavica Tomčić