RADE JE PISAO NAJTUŽNIJE PESME: A prošao je golgotu na GOLOM OTOKU, zbog bolesti i nepravde pucao u sebe TROFEJNIM PIŠTOLJEM, na grobu mu zapevalo...
Rade Jovanović daroviti pesnik, kompozitor napisao je više od 500 prelepih pesama sazdanih od ljubavi prema rodnom gradu Goraždu, vodi Drini, zelenilu, ljudima i uspomenama, a posle golgote na Golom otoku, i okovan bolešću, izvršio je samoubistvo 1986. godine i to sa trofejnim pištoljem koji je godinama stajao u njegovoj kući ispod slike Jesenjin.
Sve njegove kompozicije su još za njegovog života dobile atribut narodnih. Pesme su rađene u tradicionalnom duhu narodnog melosa.
Rođen je 1928. godine u Goraždu gdje je završio malu maturu. Kao dečak odlazi u partizane u vreme Drugog svetskog rata. Po završetku ratnog vihora radio je kao sekretar Omladinskog komiteta u Goraždu. Potom u Banovićima obnaša dužnost oblasnog sekretara. Upravo tu biva uhapšen pod optužbom da je inforbirovac. Poslat je na Goli otok gdje je boravio 18 teških meseci. Tu je navukao boljku koja ga je pratila ceo život. Međutim, ona duševna bol je bila za njega preteško breme. U pisanju pesama je nalazio utehu.
Po izlasku iz zatvora kratko radi u Goraždu kao referent, a onda je pre vremena penzionisan. Premda je bio na slobodi, bio je večito proganjan, maltretiran i sputavan. Sa suprugom Vukom i dvoje dece živeo je u kući pod Obarkom na ulazu u Goražde.
Njegovu prvu pesmu snimio je Zaim Imamović „Često mlađan prođoh kraj Drine“ a potom ‘64. na „Ilidžanskom festivalu“ nosi prvu nagradu sa pesmom „Jablani se povijaju“ koju je ispevao Safet Isović. Godinu kasnije još jedan hit na istom festivalu otpevao je Nedeljko Bilkić „Ne pitaj me stara majko“. Nizali se hitovi za najpoznatije interpretatore. Na „Ilidžanskom festivalu“ je znao odneti tri nagrade. A onda na beogradskom „Saboru“ ‘71. godine u Domu sindikata za sjajnu pesmu „Kad sretneš Hanku“ osvaja treće mesto publike i nagradu za tekst. A Safet kao izvođač nekoliko puta vraćan na bis posle prvog slušanja.
Tadašnja UDBA nije mu dozvolila uspeh i veće eksponiranje. Zar bivši robijaš da uživa takav ugled, govorili su. Izbegavane su njegove pesme, čak i da se potpisuju na pločama. I u poratnom periodu na kompilacijskom albumu nema Radetovog imena. A on svaki stih obojio onako kako treba i dečiju poeziju i šlagere i sevdalinke. Svaku pesmu poput „Negde u daljini“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“, „Šta se ovo Bosnom čuje“, „Ah meraka u večeri rane“, „Kad u maju ruže procvetaju“, „Tebi majko misli lete“, „Svetla moga grada“, „Na obali Drine“, „Prolazi jesen“, „Goražde jedno u srcu mome“… vrhunski stvaralac je bio Rade Jovanović.
Ponosna ljudina, kažu Goraždaci, nasilno sputavanog dara sveo je svoje boemsko carstvo na kafane „Kod Čamke“, hotel „Drinu“ i „Lovac“ sadašnju „Bosanku“. Taložila se društvena nepravda u njemu. Okovan bolešću sebi oduzima život 1986. godine i to sa trofejnim pištoljem koji je godinama stajao u njegovoj kući ispod slike Jesenjina.
Na sahrani zapevao je hor slavuja
Poslednju želju Rade je preneo svojoj supruzi Vukici, nastavnici osnovne škole u Goraždu da ga na poslednji počinak isprati njegova pesma i muzika. Nije želeo ni krst a ni petokraku. Nije želeo suze i plač, kazao joj je. Do kraja mu nije ispunjena želja. Borova grana sa njegovim likom, kovčeg praćen tihim instrumentalnim jecajem njegove pesme „Na obali Drine jednog mutnog dana“. Onda dok su ga spuštali u raku iz obližnjeg borovog luga začuo se pev hora slavuja. Zajecali i ljudi u tom momentu iz pogrebne povorke.
Kurir.rs/expresstabloid.ba/Foto Vikipedija