Veliki požar izbio je sinoć oko 22 sata u magacinu fabrike plastike u Ulici cara Dušana u Zemunu, nedaleko od Pupinovog mosta. Stanovnici ove zemunske ulice čuli su malo pre 22 časa snažnu eksploziju koja je prethodila požaru, ni ne pretpostavljajući šta će uslediti nakon toga. Prvi su plamen i dim videli meštani iz sporednog sokaka Ulice cara Dušana.
Hrabri Slobodan Boban Jovanović, koji sa svojom brojnom porodicom živi i drži auto-servis naspram mesta požara, prvi se uključio i počeo da gasi vatru i ispričao je kako se sve odigravalo.
- Oko deset sati čula se detonacija, eksplozija. Bili smo zatečeni. Posle se pojavio i plamen. Svi smo bili tu u ulici, sedeli. Odmah smo počeli da gasimo, kad smo videli taj plamen. Gasili smo rukama, vodom, čime smo stigli!
Spašavali smo sve što smo mogli u tom trenutku. Plašili smo se da će da dođe do nas vatra - kaže uznemireni Slobodan.
U pomoć su pritekle i ostale komšije iz ulice, izneli su baštenska creva i počeli da polivaju krovove i kuće, jer je vetar nosio delove zapaljene plastike i žar svuda po vazduhu.
- Vatra je buknula za minut! Bio je haos, sve je bilo blokirano, nigde se nije moglo. Nigde nismo mogli da bežimo! Gušili smo se u dimu. Celu noć smo dežurali i polivali krovove, jer je žar padao svuda. Creva smo izvukli iz dvorišta i našom vodom prskali svuda, jer su vatrogasci imali problema kad su došli da gase, nijedan hidrant u okolini nije radio i oni su se namučili kao i mi - kažu Slobodanove komšije Milan i Vlada.
Ostali ljudi su panično izašli na ulicu i pokušavali da pomognu kako su mogli.
Gusti dim je počinjao da obuzima ovaj sokak i tu se prema njihovim rečima više nije moglo ostati.
- Osetila se jara, nepodnošljiva toplota i taj se dim svuda uvukao. Nismo trenuli celu noć, kuće su pune dima, nema struje, jedva se diše. Samo je policija dolazila da pita kako smo. A vatrogasci su se isto namučili, nosili smo im šećer i vodu, da dođu sebi, jer je bio haos. Trebalo je da neko dođe da nas obiđe, ovde ne može da se diše - govore stanovnici ulice uglas, umorni i zbunjeni kako je moguće da je do požara uopšte i došlo.
- Roditelji su peške morali decu da izvedu iz naselja, jer se kolima nije moglo, odveli su ih kod rođaka, da ih sklone na sigurno, jer se nije znalo šta će biti. Mi koji nemamo decu smo bili tu i gasili. Svi smo se angažovali i pomagali - kaže Slobodanova supruga.
Kako svedoče, vatrogasne ekipe stigle su veoma brzo, ali je otežavajuća okolnost bila ta što hidranti u okolnim fabrikama i na lokaciji požara nisu bili u funkciji. Vatra se širila, a ljudi su u neverici gledali i molili se da vatra ne zahvati ono što im je jedino što imaju, a to je dom u kojem živi njihova porodica.
- Sada je samo važno da smo živi i zdravi ostali, sreća je pa nas nije zahvatila, nas sirotinju i naše domove. Te iskre iz plamena su letele svuda, to je bilo strašno - priča za baka Vera iz porodice Jovanović.
Celu noć dežurali
Rame uz rame sa vatrogascima, Slobodan je gasio vatru. Nažalost tom prilikom zadobio je manje opekotine ruke, ali kako kaže to nije bitno, bitno je da su svi dobro i da nije sve izgorelo.
Porodica Jovanović je cele noći dežurala i posmatrala vatru koja je progutala i magacin i fabrike, boreći se da i njihovi domovi koji su veoma blizu žarišta, ne završe na isti način.
- Ne znam kako je to moglo da se desi, to su ozbiljne firme, sve imaju čuvare noću. Sve je to sumnjivo, kako tako odjednom i toliko da se zapali. Nemoguće da se samo od sebe zapalilo. Da nismo gasili odmah sve bi nas odnelo, celo naselje - u neverici zaključuje Slobodan Jovanović.
Požar je lokalizovan i nalazi se pod kontrolom. Prema rečima vatrogasaca, dim će zasigurno kuljati i narednih dana dok se sva zgarišta u potpunosti ne ugase.
(Kurir.rs/Srbija Danas Foto: Damir Dervišagić)