Izbeglice Povodom 23 godine od najvećeg progona Srba u novijoj istoriji, izbegli Krajišnici prisećaju se kako su ostavljali spaljene domove za sobom, bežeći da sačuvaju živu glavu I kako se gradili novi život od nule
Na traktor sam stavio bolesne majku i oca, komšije i decu od rođaka da ih spasem. Tu je bila i veš-mašina i nekoliko ćebića. Ništa više. Bombardovali su izbegličku kolonu. Bio sam ranjen, ali oka nisam sklopio dok nisam prešao granicu, tek sam u Srbiji zaspao... Celo moje selo je prognano, oni koji su ostali svi su pobijeni, od prvog do poslednjeg.
Kordunska rakija
Ovako za Kurir, uoči 23 godišnjice „Oluje“, potresno svedoči Milan Rašeta (51) (na gornjoj fotografiji), poreklom iz Like, dok ispija čašicu prave kordunske rakije sedeći u kafani u Busijama, nadomak Beograda, koje nazivaju i najvećim krajiškim selom na svetu. Rašeta je 6. avgusta 1995, za vreme vojno-policijske operacije „Oluja“, sa ostalih 250.000 Srba proteran iz Republike Srpske Krajine, za sobom ostavljajući zapaljenu kuću i sve što je stekao. Kao i većina Krajišnika, danas se na život ne žali, teško radi, druži se s prijateljima i naglašava da u Busijama svi žive kao jedan. U rodni kraj kaže da se nikad ne bi vratio, jer su „loši ljudi“. Srbija ga je prihvatila i pružila mu dom, a i ne zna da li Hrvatska vodi postupak protiv njega, pa je jednom morao da tajno posećuje rodni dom.
Očuvati mir
- U ratu sam učestvovao od prvog do poslednjeg dana. I opet bih. Ovo je bilo samo poluvreme... Ako ikad ponovo dođu da Srbe isteruju sa svojih ognjišta, ponovo bih uzeo pušku da nas branim, pa živ ili mrtav! Ja drugog doma i rezervne zemlje više nemam, ovo nećemo dati - poručuje Rašeta.
Ipak, većina stanovnika Busija koji su prošli ratove devedesetih za narod i vlast imaju samo jednu poruku - da očuvaju mir po svaku cenu.
- Ne bih voleo da moja deca ikad čuju i jedan pucanj. Ne znaju ljudi i političari šta je rat, ne znaju šta sve može jedan nišan... Ne znaju šta je kad vašu kolonu gađaju sa obe strane, i sa zemlje i iz vazduha. Da se puca sada treba samo kad se gađa jabuka il’ za rođenje dece. Naši su nam jednom prodali, valjda više neće - poručuje jedan od Krajišnika iz Busija.
Kurir / Jelena Pronić
Foto: Vladimir Šporčić