DAN SEĆANJA NA ŽRTVE OLUJE! VUČIĆ: Ništa tuđe nećemo, ali niko ne može da nam zabrani da se zovemo Srbima!
U Bačkoj Palanci, gde živi nekoliko hiljada proteranih Srba u okviru hrvatske oružane akcije "Oluja", večeras je počelo obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe tokom te akcije.
Obeležavanje 23 godine od kako je proterano 250.000 Srba, uglavnom civila, žena i dece, te ubijeno i nestalo oko dve i po hiljade, počelo je parastosom koji služi patrijarh Irinej.
20.17 - Ništa tuđe nećemo, ali niko ne može da nam zabrani da se zovemo Srbima, srpskim imenom i prezimenom! Živela Republika Srpska, živela Srbija, završio je svoj govor Vučić
21.11 - Oni danas slave, a da nikoga čak ni iz puke pristojnosti, nisu kaznili. I neće. To su oni i to se neće promeniti. Plašim se da su naša nadanja da će se nešto promeniti, uzaludna", dodao je predsednik Srbije
21.06 - Danas smo došli ne samo da obeležimo taj najstrašniji dan u novijoj istroriji, nego i da posvedočimo pred svima da je svaki zločin večan i da ne može da se zaboravi i opravda, a najmanje da može da slavi. Da li možete da zamislite da neko slavi Jelenine suze, suze svakog od nas, a mi koji smo večeras plakali možemo sa osmehom da gledamo u budućnost", dodao je Vučić
21.04 - Večeras smo prvi put u poslednjih nekoliko decenija ovde u Bačkoj Palanci okupili sve Srbe iz RS, Crne Gore, Hrvatske, svi su ovde sa nama, a čini mi se i da svi Krajišnici, gde god da žive, treba da znaju da nisu sami i da su svi Srbi sa njima
21.03 - Aplauzom je dočekan predsednik Srbije Aleksandar Vučić
20.57 - "Danas je Srbija naš identitet. Nas Srba koji živimo van Srbije. Bila je garancija i onda kada je bilo potrebno da se skrasi naš narod, da ovde dođu i nađu svoje utočište. Naša sloboda je uvek zavisila od toga i uvek je bila sigurna tamo gde imamo državu. I danas svesni ogromne političke državne zablude koja se zvala Jugoslavija, mi danas u RS nemamo pravu ni na jednu zabludu. Mi smo Srbi, mi želimo mir i slobodu! Ne želimo ništa od drugih da uzimamo, ali smo spremni da branimo i očuvamo naše", istakao je Dodik
20.51 - "Opljačkali su, opustošili naša imanja i zemlju, kasnije sve zapalali da bi onemogućili da se ikada iko vrati tamo. Čitave porodice su nestale, deca, stari, civili su stradali. Nema pravde tamo gde zločin deli pravdu", dodao je Dodik
20.48 - Na početku obraćanja se zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću što je imao hrabrosti da započne sa obeležavanjem Dana sećanja na stradale Srbe
20.47 - Prisutnima se obratio Milorad Dodik
20.41 - "Majka nam je rekla "Vratićemo se", ne gledajući u kuću, samo smo svi zajedno ušli u kamion i krenuli. Nismo znali kuda ni gde idemo", dodala je ona
20.39 - Jelena Knežević je dete iz kolone koja je kroz suze ispričala šta je doživela
"Sestra i ja pamtimo 92. godinu pomešanih osećanja. Srećne jer smo dobile brata, ali tada su počeli i sukobi. Otac nas je čuvao na prvoj liniji fronta. U zimsko predvečrje ušla su dva nepoznata čoveka. Sećam se majčinog krika, sestrinih suza... Svi su bili tu, samo tate nema. Tata, iako nismo uspeli da zajedno ostvarimo snove, ja te volim. Majka je krila suze. Sve do 1995. bili smo zajedno, a onda nas je jednog letnjeg jutra uplakana majka probudila i rekla da moramo da idemo", seća se Jelena.
20.34 - Minutom ćutanja odata je počast svim stradalim Srbima
20.32 - Pred najvišim državnim vrhom i okupljenima koji su došli da odaju počast svim prognanim Srbima intonirana je himna Bože pravde
20.23 - Posle obraćanja patrijarha Irineja okupljenima su pušteni potresni snimci iz kolone prognanin Srba, među kojima je i čuveni dečak koji vozi traktor, ali i stari i deca, svi oni koji su krenuli sa svim što imaju kako bi sačuvali živu glavu
20.18 - "To je i njihova i naša tragedija. Naš partijarh German kada je osvećivao crkvu u Jasenovcu rekao je "Taj zločin ne smemo da zaboravimo". Ali, pozvani smo da oprostimo kao hrišćani. Nijedno zlo nikada nije donelo dobro", dodao je patrijarh
20.16 - "Sabrali smo se da odamo pomen našoj braći čija je jedina krivica to što su bili Srbi i što su bili pravoslavni. Oni su postradali od braće hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. I samo nebo se postidelo tog zločina. Danas posle skoro dve decenije, pitamo se šta ih je vodilo da dignu ruku na svoju braću sa kojom su delili podneblje. Institucija crkve je mogla da zaustavi taj ponor i zlo koje je iznenadilo svet - rekao je patrijarh Irinej.
Među prognanima 1995. godine je bio i 62-godišnji Vilko Gogić iz Bosanske Krajine.
Počeo je novi život dolaskom u Srbiju, a danas, kaže, i kada bi hteo da se vrati nema gde.
"Nemamo gde da se vratimo. To su sad ruševine, jedino zemlje ima. Ali i da se vratimo, ne možemo da obezbedimo egzistenciju", rekao je Gogić Tanjugu.
Djuro Šteljić, koji je sa ženom i tri sina proteran iz Korenice, kazao je za Tanjug da im je tog jutra u kuću došlo šest uniformisanih muškaraca, koji su im rekli da pokupe svoje torbe i nosite ili da ostave glave tu u stanu.
Navodeći da im ništa drugo nije preostalo da urade, Šteljić je kazao da se ne zna broja Srbima koje su zakopali pod autoput, rovokopačima kopali, pa ih asfaltom pokrivali.
"Naišla je policija, glavnog znam i rekli su nam da se kupimo i idemo odatle. Kažu, ovo je hrvatska domovina, ovo više nije vaše srpsko", priča Šteljić.
Dodaje da je trebalo da u Srbiju dođu u šleperu, koji je išao iz Donjega Laca i koji je izgoreo, ali da je sudbina bila takva da dođu u jednom traktoru i tako prežive.
"Ništa nismo poneli, ostavili smo tanjir naliven supe, postavljen za doručak deci. Ostavili smo sve. Dvehiljadite sam otišao da tražim radnu knjižicu u Korenicu, pitam policajca gde je Šumarija, objasnim mu da sam kod njih radio 30 godina. Pita me da li sam imao kuću, ja kažem da sam imao stan. On mi kaže, ako si imao kuću kupi ciglu, opsovao mi je srpsku majku i kazao je - ovo je gruda hrvatske domovine. Ja sam ostao bez reči, dočekao autobus iz Šibenika i vratio se nazad, više nisam išao, što ću, nemam šta tamo da radim", ispričao je Šteljić.
Dodao je da tada niko od Srba nije ostao, ali da poznaje jednog koji se vratio u Donji Lapac, u svoju kuću, koju je obnovio sa parama koje je imao.
"Sin mu nije mogao dobiti posao tu i vratio se u Banjaluku. Ja ga pitam kako je, a on mi kaže gledaju te kako će te skinuti i zato sam vratio sina", naveo je Šteljić.
Danu sećanja prisustvuju premijerka Srbije Ana Brnabić i ministri u Vladi Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
(Kurir.rs/Tanjug)