Među vrhunskim sportistima koji nikada neće zaboraviti "Oluju" je i bivši košarkaš Partizana i reprezentativac Australije Aleks Marić.
Marić je rođen u Sidneju, ali je u hrvatskoj akciji "Oluja" pre 23 godine izgubio dedu i tetku.
"Nijedan rat ne može da se zaboravi ili da se pređe preko toga. Ne dao bog nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja", rekao je Marić.
Njegov deda je stradao u Sonkoviću kod Šibenika.
"Deda Stevan je bio manji rastom, svi su ga voleli u Sonkoviću. Bio je omiljen, starina vrlo bistrog uma, razmišljanja, trezvenog pogleda na svet. Kada se sve to dogodilo, iako sam bio mali, imao sam svega 11 godina, neizmerno smo patili, svega se sećam kao da je danas bilo. Bio je to težak udarac za porodicu, od kojeg dugo nismo mogli da se oporavimo. Evo, ni danas još ne znam ko mi je ubio dedu. Takođe, ubili su mi i tetku ispred njene kuće u Kasićima. Naišli su vojnici i ona je mislila da je u pitanju naša vojska, ali nažalost nije bilo tako".
Mariću je teško svake godine početkom avgusta, baš u vreme kada Hrvatska slavi zločin nad Srbima.
"Imam svoj stav o Haškom tribunalu, drugi imaju svoj, ali jako me ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da se ništa nije dogodilo, a Hrvati, kao i svetski mediji, zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa svojih ognjišta ili još gore, koliko ih je ubijeno".
I Aleks "Oluju" naziva zločinom bez kazne.
"Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju", kaže Aleks Marić i zaključuje:
"To je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Bio je to stravičan zločin u kom je poginulo 2.500 Srba. Poslednjih godina se dešavaju teroristički napadi u kojima je ubijeno nekoliko ljudi, pa se mesecima priča o tome".
(Blic, Foto: Kurir)