Potreba da se ujedini i osnaži srpska dijaspora u Americi bio je jedan od najtežih Pupinovih zadataka. Trudio se da uveri saveze, udruženja, različite organizacije koje su okupljale Srbe da je najvažnije da se udruže.
Prvi put se pojavio u američkoj javnosti sa člankom objavljenim u „Amerikanskom Srbobranu“ 3. maja 1907. godine. U njemu je tražio priloge za novoosnovano Slovensko doseljeničko društvo, čiji je bio predsednik. U Njujorku je 1908. stvoren Srpski narodni centralni odbor, kome je predsedavao Pupin.
Godine 1909. Mihajlo Pupin osniva Savez sjedinjenih Srba „Sloga“, jednu od najstarijih srpskih iseljeničkih organizacija, koja se potom udružila sa još tri druge organizacije u Srpski narodni savez. U Njujorku je 1911. otvoren Srpski dom. Helen Dženkins, Pupinova prijateljica i dobrotvor, poklonila je društvu „Sloga“ zgradu sa štamparijom.
Srpski dom postao je središte svih Pupinovih nacionalnih aktivnosti. Organizovao je i finansirao izlazak lista Srpski dnevnik, kao glasilo „Sloge“. Godine 1911. postaje počasni generalni konzul Kraljevine Srbije u Americi.
Za ovu funkciju ne prima platu i sam snosi troškove rada kancelarije u Njujorku. Godine 1914. osniva Srpsku narodnu odbranu. Američki Srbi su uz pomoć ove značajne organizacije i Mihajla Pupina kao dobrovoljci išli na Solunski front.
(Kurir.rs/Autor Aleksandra Ninković Tašić/Foto: Profimedia, Ilustracija, Privatna arhiva)