SAD se pripremaju za hakerske napade koje bi Iran mogao da pokrene u znak odmazde za ponovno uvođenje američkih sankcija, kažu eksperti za obaveštajno delovanje i sajberbezbednost.
Zabrinutost zbog sajberpretnji je rasla od maja, kada je predsednik SAD Donald Tramp objavio povlačenje iz nuklearnog sporazuma s Iranom, prema kome su SAD i druge svetske sile ukinule sankcije Iranu koji je u zamenu pristao da ograniči svoj nuklearni program. Eksperti tvrde da će posle uvođenja sankcija pretnja biti pojačana.
Američke obaveštajne agencije su izdvojile Iran kao jednu od glavnih stranih sajberpretnji Americi, uz Rusiju, Kinu i Severnu Koreju. Talas napada između 2012. i 2014. godine, za koje su američke vlasti okrivile Iran, izazvao je stetu u iznosu od više desetina miliona dolara. Hakeri su pokušali da prodru i u ključnu infrastrukturu ali nisu uspeli u tome.
Teheran negira da svoje sajberkapacitete koristi u ofanzivne svrhe i optužuje SAD da napada Iran. Pre nekoliko godina, tajni kompjuterski virus "Staksnet" (Stuxnet) uništio je centrifuge korišćene u spornom iranskom nuklearnom programu. "Staksnet", za koji se veruje da je delo SAD i Izraela, naveo je hiljade cetrifuga u iranskom nuklearnom postrojenju Natanc da se samounište, na vrhuncu zapadnih strahovanja oko iranskog nuklearnog programa.
"SAD su najagresivnija zemlja u svetu u ofanzivnim sajberaktivnostima i javno su se hvalile napadima na mete širom sveta", rekao je portparol iranske misije pri UN Alireza Mirjusefi, dodavši da su iranski sajberkapaciteti "isključivo namenjeni odbrani".
General Kasem Sulejmani, šef elitne jedinice Revolucionarne garde, zvučao je mnogo više preteći, upozorivši prošlog meseca na iranske kapacitete za "asimetrični rat", što podrazumeva netradicionalne tehnike ratovanja pa tako i hakerske napade.
Trampova vlada tvrdi da je uvela sankcije da bi sprečila "agresiju" Teherana, uskraćujući mu sredstva potrebna za finansiranje, kako navodi američka vlada, terorizma, raketnog programa i snaga uključenih u sukobe u Siriji i Jemenu.
Prvi talas sankcija stupio je na snagu juče i podrazumeva blokadu finansijskih transakcija i uvoza sirovina, kao i kaznene mere u sektorima kupovine automobila i aviona. Drugi talas sankcija, u novembru, pogodiće naftni i gasni sektor u Iranu kao i iransku centralnu banku.
Kurir.rs/Beta
Foto: Profimedia