Plavih očiju i crvenkasto-smeđe kose, velika kneginja Anastasija Nikolajevna, najmlađa ruska princeza, opisivana je kao nadarena i pametna devojčica.
Razigrana i živahna, bila je bila "enfant terible" u svojoj porodici. Kad su bili najtužniji, ona je bila ta koja je razveseljavala celu porodicu. Priređivala bi zabavne i vesele predstave i nije bilo toga kome ne bi izmamila osmeh na lice.
Preživljavanje četvrte ćerke poslednjeg ruskog cara jedna je od najvećih misterija 20. veka. Kada se rodila 1901. godine, njeni roditelji i rođaci bili su razočarani. Očekivao se prestolonaslednik. Car Nikolaj II je pre prve posete novorođenoj ćerki napravio dugu šetnju da se smiri, piše 24sata.hr.
Mlada Anastasija je izrasla u energično i živahno dete, a guvernanta Margarita Iger govorila je da je Anastazija najšarmantnije dete koje je poznavala. Bila je najnestašnija od sve careve dece. Podmetala je noge slugama i pravila nestašluke sa tutorima. Kao dete penjala se na drvo i odbijala da siđe. Tokom jednoga grudvanja u snegu Anastasija je umotala kamen u grudu i njome oborila stariju sestru Tatjanu na zemlju.
Anastazija i njena dve godine starija sestra Marija bile su poznate kao "Mali par“. Delile su istu sobu, često su nosile varijacije iste haljine i provele su mnogo vremena zajedno. Najstarija Olga i godinu i po mlađa Tatjana takođe su delile sobu a one bile su poznate kao "Veliki par“. Četiri devojke su potpisivale pisma početnim slovima svojih imena "OTMA".
Za vreme Prvog svetskog rata Anastazija i Marija su bile još premlade da bi bile bolničarke. Ipak, želele su da ranjenim vojnicima na neki način pomognu pa su često s njima igrale šah i biljar i na taj način ih zabavljale. Kad je njihov otac abdicirao pa su za vreme Oktobarske revolucije odvedeni u kućni pritvor u Carsko selo ni tamo Anastazija, iako pod velikim stresom, nije klonula duhom. Zajedno sa drugim ukućanima izvodila je predstave uveseljavajući roditelje.
Prema većini tvrdnji Anastazija je streljana zajedno sa celom carskom porodicom u zoru 17. jula 1918. godine. Smrtna kazna je izvedena bez prethodnog sudskog postupka, a izvele su je snage boljševičke tajne policije Čeke pod komandom Jakova Jurovskog.
O Anastaziji su uvek kružile glasine da je ipak uspela pobegne boljševičkim egzekutorima. Nekoliko žena je tvrdilo da su princeza Anastazija. Najpoznatija od njih je bila Ana Anderson, čije telo je kremirano 1984.
Naime, Ana Anderson se 1922. pojavila u Nemačkoj i tvrdila je da je ona Anastazija. Neki rođaci Romanovih su verovali da je ona Anastazija, drugi nisu. Ali mediji su bilo oduševljeni pričom tako da je priča o tzv. odbjegloj ruskoj princezi punila naslove novina i te je Ana Anderson učinila Anastaziju još slavnijom.
Ona je tvrdila da je preživjela masakr teško ranjena i da ju je spasio jedan od vojnika. On je s njom pobegao u Rumuniju gde je rodila dečaka nakon što ju je njen spasitelj putem silovao. Dečak je dan na usvajanje u Bukurešt. Odbegla princeza je potom otputovala u Berlin gde je živjela Anastazijina krsna kuma, princeza Irena fon Prusen.
Kada je napokon stigla u Berlin, izgubila je hrabrost i pokušala samoubistvo posle čega je završila u bolnici. Njenu je priču kasnije potvrdilo troje ljudi. Jedan nemačke nemačke okupacione vojske u Ukrajini je izvestio da je u jesen 1918. propustio seljačka kola na kojima se navodno nalazila teško ranjena Anastazija, jedan njemački ratni zarobljenik u Jekaterinburgu je tvrdio da je tamo video nesretnu princezu, a šef švedskog Crvenog krsta u Rusiji je ispričao da su njegov voz bili zaustavili ruski vojnici u potrazi za odbeglom Anastazijom.
To je još više produbilo sumnju u to da je Anastazija možda ipak preživela ubistvo. Ali 2007. godine pronađeni su ostaci carevića i četvrte kćeri. Također, testiran je komadić tkiva Ane Anderson koji joj je uzet 1979. na operaciji. DNK analiza je pokazala da ona nije imala nikakve veze s porodicom Romanov.
Ali, i dan danas je mnogima sumnjiv način na koji su nabavljeni uzorci njenog tkiva. Budući da je nakon smrti spaljena, uzorci su morali biti prikupljeni na neki drugi način. Tako je jedan uzorak tkiva, smatraju mnogi, baš nekim čudom pronađen u bolnici u SAD gde je Ana Anderson operirana 1979., a jedan iz davne 1951. godine u jednoj nemačkoj zdravstvenoj ustanovi.
Puno je svedoka bilo koji su govorili u prilog priči navodne Anastazije. Ugledni nemački časopis za istoriju "P.M. History", svojevremeno je krajem 2000-ih pisao kako su pojedini članovi posluge carske porodice, koji su za vreme Oktobarske revolucije uspeli pobeći, tvrdili su da postoji neverojatna sličnost između nepoznate žene i Anastazije.
Mlada žena je često pričala o detaljima iz dvorskog života, a njih je mogla znati samo jedna careva kćerka. Također, govorili su da se ponašala vrlo profinjeno, otmeno i sofisticirano i da je pričala četiri strana jezika. Grafološka ispitivanja pokazala su istovetnost njenog i Anastazijinog rukopisa, a i jedan je ugledni antropolog utvrdio veliku sličnost.
Vodeći ruski istoričar ugledni Venjamin Aleksejev uveren je da je velika kneginja Anastazija preživjela strelanje i da je u 83. godini umrla u SAD. Na osnovu arhivskih dokumenata koji su pronađeni kao i ostalih dokaza koje je dobio od 1991. rekao je i da kao naučnik ima razloga da veruje u to. Sve materijale ( zbirke pisama, fotografija i izjave svedoka) sažeo je u svojoj knjizi "Ko ste vi gospođo Čaikovskaja?"
Iako je Anastazija najverojatnije pogubljena zajedno sa svojom porodicom stalno se javljaju nove tvrdnje i dokazi naučnika da je ona ipak preživjela masakr. Njena sudbina ostaće tako jedna od nerazrešenih misterija 20. veka.
Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Vikipedija