BEOGRAD - Sve javne tužioce u Srbiji ubuduće će birati isključivo Visoki savet tužilaca (VST), a uzimajući u obzir prvi predlog Ministarstva pravde iz januara ove godine i preporuke Venecijanske komisije, kaže ministarka pravde Nela Kuburović.
Finalna rešenja za Nacrt ustavnih amandama u septembru će biti predati Vladi Srbije, a ministarka navodi da će Narodna skupština biti nadležna samo za izbor Vrhovnog javnog tužioca (sadašnjeg Republičkog javnog tužioca - RJT), i podseća da je prvim Nacrtom ustavnih amandmana iz januara ove godine Ministarstvo pravde predložilo upravo to rešenje.
Imajući u vidu preporuke VK i potrebu za jačanjem nezavisnosti samostalnosti tužilaštva, Kuburović kaže da će postupak izbora javnih tužilaca biti vraćen na prvi predlog Ministarstva pravde - i biće u isključivoj nadležnosti Visokog saveta tužilaca.
Kada je reč o izboru pet nesudijskih članova Visokog saveta sudstva (VS S) i VST, u skladu sa preporukom VK, ustavnim amandmanima će biti poredloženo da se biraju samo kvalifikovanom većinom od 3/5 svih narodnig poslanika u Skupštini Srbije.
Ukoliko na taj način ne budu izabrani svi članovi VSS i VST onda će Komisija od pet članova biti nadležna da bira buduće članove iz reda pravnika, ukazala je Kuburović i naglasila da se iz Nacrta briše kvalifikovana većina od 5/9 svih poslanika, u skladu sa primedbom VK.
Kada je u pitanju predlog Ministarstva pravde da se VS S i VST raspuštaju ako ne donesu određene odluke u roku od 30 dana, ministarka je ukazala će taj amandman biti usklađen sa mišljenjem VK tako što će biti taksativno navedene situacije u kojima odluka mora da se donese u datom roku, odnosno kada dolazi do raspuštanja tih tela.
VK, kako je dodala, nije bila izričita da treba da se briše odredba koja se tiče raspušanja VS S i VST, već da treba da se precizira ako VS S ostane u sastavu kakav je predložen Nacrtom (pet sudija - pet istaknutih pravnika).
"Naša prva zamisao je bila da to bude definisano Zakonom o VS S i Zakonom o VST, ali VK smatra da se na taj način ne garantuje dovoljno nezavisnosti tih tela, tako da ćemo te odredbe propisati Ustavom i taksativno navesti sve situacije u kojima treba da se ispoštuje rok. U slučaju da članovi jednog i drugog tela ne donesu odgovarajuću odluku u datom roku - savet može da se raspusti", naglasila je Kuburović.
Ona je najavila da će u skladu sa mišljenjem VK biti precizirani i razlozi za razrešenje javnih tužilaca i sudija, koji se tiču disciplinskog postupka i nesavesnog vršenja sudijske, odnosno tužilačke funkcije, pored već navedenih razloga.
Prema njenim rečima, važeći Ustav gotovo i da ne govori o kriterijumima i razlozima za razrešenje već je to ostavio zakonima da regulišu, a ministarstvo pravde smatra da to pitanje treba da se definiše Ustavom.
Ministarka je takođe ukazala da je neujednačena sudska praksa jedan od većih problema u pravosuđu koji Srbija godinama pokušava da reši, te da treba da i to pitanje treba da se reguliše Ustavom, kao izuzetno važno, posebno za građane Srbije.
Ona je ukazala da je u prethodnom periodu Vrhovni kasacioni sud dao značajan doprinos ujednačavanju sudske prakse, ali da se radi i na normativnom regulisanju i ujednačavanju postupanja sudova da bi, kako je istakla "imali iste odluke u istim pravnim situacijama i samim tim garantovi i predvidljivost sudskih odluka i jaču zaštitu pred sudskim organima".
"U mišljenju VK je navedeno na koji način treba da se otklone nedumice i nejasnoće i svakako će to biti regulisamo Ustavom. Amandmanima će biti propisana i nadležnost VKS, koji treba da ima ulogu u procesu ujednačavanja sudske prakse odnosno jedinstvene primene prava", precizirala je Kuburović.
U finalnim rešenima ustavnih amandmana po savetu VK će biti regulisano i pitanje odnosa tri grane vlasti u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti, iako se Ministarstvo pravde do sada nije bavilo tim pitanjem jer to nije bilo u nadležnosti.
"Smatramo da treba usvojiti i tu preporuku VK, pa će biti predložena i izmena te odredbe u Ustavu na način na koji je preporučila VK u pravcu jačanja nezavisnosti sudske vlasti", naglasila je Kuburović.
Ona je istakla da će i tokom avgusta Ministarstvo pravde raditi na usklađivanju Nacrta ustavnih amandmana sa mišljenjem VK i veruje da će ga početkom septembra uputiti Vladi koja treba da ga usvoji i uputi predlog za izmenu Ustava Narodnoj skuštini.
"Ministarstvo pravde će u potpunosti ispoštovati sve preporuke VK i implementirati ih u ustavne amandmane kako se i obavezalo u toku javne prasprave, kao što se obavezala i predsednica vlade tokom posete eksperata VK u maju", napomenula je Kuburović.
Prema njenim rečima, Srbija će se sada prvi put suočiti sa procedurom za izmenu vazećeg Ustava, koji nije menjan od njegovog donošenja 2006. godine.
"Procedura je vrlo komplikovana, s obzirom da Vlada, kao ovlašćeni predlagač, treba Narodnoj skupštini da uputi predlog za izmenu Ustava u određenoj oblasti o kome narodna skupština mora da se izjasni. Taj predlog mora da bude usvojen dvotrećinskom većinom svih poslanika", naglasila je.
Prema važećoj proceduri, ukoliko predlog za izmenu Ustava ne bude prihvaćen, u narednih godinu dana ne može ponovo da se pokreće inicijativa za izmene Ustava u toj oblasti.
"Ako Narodna skupština prihvati predlog za izmenu Ustava moći će da se govori o konkretnim ustavnim amandmanima. Tek tada Narodna skupština kreće u raspravu o predlogu", navela je Kuburović.
Kaže i da je Odbor za ustavna pitanja skupštine nadležan da sprovodi postupak za izmenu Ustava ispred Parlamenta, te očekuje da će tokom jeseni u Skupštini biti organizovane javne debate i javna slušanja jer, kako je istakla, Ustav mora da se usvoji dvotrećinskom većinom.
"To znači da mora da postoji širi politički konsenzus, koji podrazumeva i društveni konsenzus, jer ukoliko Narodna skupština bude usvojila izmene one će morati da idu i na potvrdu građana na referendumu", navela je Kuburović.
Ona je napomenula da nakon što Vlada usvoji predlog budućih amandmana - oni ne moraju da budu konačni, jer upravo javna rasprava pred Narodnom skupštinom omogućava da i ono što Vlada uputi kao predlog bude tokom javne rasprave izmenjeno.
Ministarka podseća da je za izmenu Ustava potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, što, objašnjava, znači da treba postići koncenzus i sa opozicionim stranakama ukoliko bude prihvaćeno da se ustav izmeni.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Marina Lopičić)