MOSKVA je spremna da podrži Republiku Srpsku da otvori pitanje svog osamostaljenja, naročito u kontekstu pregovora o konačnom rešenju za Kosovu i Metohiju, koji će biti intenzivirani od septembra.
Ovu poruku predsedniku Srpske Miloradu Dodiku, kako nezvanično saznajemo, trebalo bi da prenese ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji će 16. i 17. septembra posetiti Sarajevo i Banjaluku.
Prema našim informacijama, Moskva je već nezvaničnim kanalima i Beogradu i Banjaluci poslala signal da je sa velikom pažnjom primljen Dodikov čvrst stav da će, ukoliko Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama ili dogovor oko KiM bude podrazumevao bilo koji sličan aranžman - i Srpska krenuti putem samoopredeljenja.
Dolazak Lavrova u Banjaluku skoro u dan će se poklopiti sa razgovorima koje će predsednik Aleksandar Vučić, 15. septembra, voditi u Moskvi sa šefom ruske države Vladimirom Putinom. Rešavanje kosmetskog pitanja biće centralna tema u Kremlju, koji pažljivo prati sadržaje razgovora Beograda i Prištine, a posebno uticaj međunarodnog faktora na to pitanje.
- Iz zvanične Moske u više navrata su stizale poruke da rešavanje kosovskog pitanja ne može biti specifičan slučaj, već jedna vrsta modela za budućnost. Dolazak Lavrova u Banjaluku je još jedan signal da Moskva i Srbiju i Srpsku doživljava kao strateške partnere na Balkanu, a takođe i demonstriranje podrške Dodiku, koji je za Rusiju garancija da BiH neće ući u NATO.
- I sad je za očekivati da će Moskva međunarodnim partnerima, a posebno SAD, preneti neke naše stavove i rešenja, pre svega oko kosovskog pitanja. Potrebno je prvo zatvoriti ovu temu, pa onda eventualno otvarati druga važna pitanja, kao što je situacija u BiH u globalu. Rusiji takođe odgovaraju i jake Srbija i Srpska.
Ali upravo ove veze i relacije izazivaju veliko podozrenje među zapadnim silama i podižu nervozu njihovih predstavnika u BiH, koji na sve načine pokušavaju da "disciplinuju" Dodika i oslabe napore Rusije da ojača svoje prisustvo u regionu.
I dok će boravak Lavrova u Banjaluci, gde će zajedno za Dodikom postaviti kamen temeljac za Rusko-srpski pravoslavni centar i hram, proteći u prijateljskoj i svečanoj atmosferi, odlazak ruskog šefa diplomatije u Sarajevo mogao bi da ima i neprijatne teme za diplomatiju BiH.
Naime, izvor "Novosti" iz Saveta ministara BiH prenosi da će Lavrov u Sarajevu najverovatnije zatražiti dodatna objašnjenja o, zasad tajnoj listi nepoželjnih građana Rusije, kojima je odnedavno zabranjen ulaz na teritoriju Bosne.
Prema nezvaničnim informacijama "crnu listu" potpisao je ministar bezbednosti u Savetu ministara Dragan Mektić, koji je inače šef Izbornog štaba Srpske demokratske stranke za predstojeće izbore u BiH. Inače, SDS je do sada javno zastupao politiku što boljih odnosa sa Rusijom.
Izvori NOvosti tvrde i da je Mektić ruskom ambasadoru u Sarajevu Petru Ivancovu priznao da je odobrio listu, ali je odbio da mu je da na uvid. Mektić je navodno ruskom diplomati dao objašnjenje da je spisak napravljen nakon istrage koju je, kako se priča, sprovela Obaveštajno-bezbednosna agencija (OSA), na čijem čelu je Osman Mehmedagić Osmica, nekadašnji telohranitelj Alije Izetbegović, a danas bliski saradnik njegovog sina Bakira Izetbegovića, predsedavajućeg Predsedništva BiH.
KONTRA BRITANCIMA
DA će poseta ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova Banjaluci u zapadnim, a posebno britanskim centrima, biti zabeležen kao još jedan "minus" za Dodika, govore i informacije da su britanske obaveštajne službe nedavno uspostavile logistički i operativni centar u Sarajevu, s ciljem slabljenja pozicije predsednika Srpske pred izbore.
Ova ofanziva britanskih agenata ima strateško uporište u težnji da se medijskim i operativnim kompromitovanjem Dodika i njegove ideje vojne neutralnosti stvore uslovi za slabljenje ruskih akcija u regionu i okretanje BiH ka NATO.
NEMA promena granica na Zapadnom Balkanu, to izgleda mora da se ponavlja svaki put - poručila je juče nemačka kancelarka Angela Merkel posle sastanka sa predsedavajućim Veća ministara BiH Denisom Zvizdićem.
Istovremeno, Merkelova je navela da i dalje postoji "evropska perspektiva" za sve države Zapadnog Balkana i istakla značaj saradnje među zemljama regiona.
- Sve ukupno gledajući, saradnja na Zapadnom Balkanu se poboljšala. Ohrabrujemo lidere zemalja ovog regiona da što bliže sarađuju. Razgovarali smo i o migrantskoj krizi i uradićemo sve da pomognemo BiH u rešavanju ovog problema i zahvaljujemo se na humanom tretiranju migranata - rekla je ona.
Novosti
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: