Nakon priče o Urošu (13), Jovanu (5), Ivanu (7), Aleksandru (18), i jedinoj devojčici u porodici, Aleksandri koji žive sami jer ih je otac napustio zbog problema sa alkoholom, a majka im je u bolnici, novinarska ekipa posetila je selo Šušara kod Vršca kako bi popričali sa ovom hrabrom dečicom.
- Nama se sviđa ovde u selu, imamo ovu kuću, igramo se po ceo dan, imamo životinje, naše kozice, psa, mačke, šta nam drugo treba, rekao je Jovan (5), koji bi želeo da postane fudbaler.
On je partizanovac, a ostala braća navijaju za Zvezdu, tako da se zna ko "vodi kolo" u kući. Ipak, oni su složni i retko se svađaju jer moraju međusobno da se čuvaju. Navikli su jer to rade ceo život.
Igrali bi oni i fudbal svakog dana, ali imaju dve probušene lopte, koju ipak vešto "kotrljaju" po travi. Deca su srećna, iako su proživela ono što neko ne proživi za ceo svoj život.
Znaju kako izgleda odrastati u rđavom brodu, u stanovima u kojima plafon otpada, ali i bez jednog roditelja.
Uroš koji ima 13 godina je preuzeo na sebe ulogu "vođe" jer kako kaže, neko mora. Najstariji brat radi za dnevnicu i odsutan je po ceo dan, a mali Uki provodi dane u kući jer vodi računa o braći i sestrici.
On takođe muze kozu kako bi braća pila mleko koje obožavaju jer su odrasli na njemu.
Ovi "momci" svakog jutra uberu paradajz u svojoj skromnoj, ali dragoj baštici, zatim nahrane kozice i druge životinje, a Jovan je zadužen za košenje trave.
Na pitanje da li im treba nešto, stidljivo su se nasmejali i nisu želeli ništa da kažu. Ipak, Jovan se izjasnio da bi voleo da njihova kuća ima ogradu jer se nalazi na seoskom putu. Kasnije, sa njim su se složila i ostala braća.
Život ih nije mazio, ali su ih upravo nedaće kroz koje su prošli, ojačale i napravile od njih prave borce.
Oni su pre useljenja u ovu kuću, živeli na drugom kraju sela, u olupini broda koja propada od rđe.
Pogledajte reportažu o ovoj braći:
Kurir.rs/Espreso.co.rs/JelenaJovanović