Čovečanstvo će se do 2050. boriti s tako velikim problemima da su prognoze vrlo mračne ako se odmah ne trgnemo i počnemo da pravimo strategiju kako da opstanemo.
Genetsko modifikovanje ljudi
Menjanje ljudske DNK da bismo bili otporni na određene bolesti za neke je sveti gral medicine, ali omogućuje i nezamislive zloupotrebe. Počevši od moralne dileme da će posledica biti dizajniranje beba u fazi embriona da bi imale plave oči, rupice u obrazima i slično do uzgajanja rase niže inteligencije, koja će obavljati teške poslove.
Čovečanstvo će prvo morati da definiše šta čini čoveka, a zatim da u svakoj laboratoriji, univerzitetu i korporaciji postavi etičare koji će paziti da genetski inženjering ne izmakne kontroli. A svi takvi osetljivi procesi do danas su se itekako otimali kontroli.
Starije stanovništvo nego ikad pre
Ljudi je na svijetu sve više, ali i žive sve duže. Danas postoji 500.000 stogodišnjaka, a do kraja veka biće ih 26 miliona. EU, Japan i Kina imaće visoku stopu starijih od 65 godina, a njima je potrebna nega, što znači da će troškovi medicinske nege biti veći. Japanci su već počeli da razvijaju robote bolničare, a ostatak Zapada bi mogao da otvori vrata za mlade iz zemalja trećeg sveta.
Izgubljeni gradovi
Klimatske promene, otapanje polova i glečera, podizanje nivoa mora - nema šanse da obalski gradovi, kao što je Majami, do 2050. izgledaju kao danas. Potapanje preti Bangladešu, nizu mini-država po Pacifiku, Holandiji, dolini Neretve, deltama velikih reka - Nila, Temze, Amazona...
Evolucija društvenih medija
Već danas jedva izdržavamo haos na društvenim mrežama na internetu, velikim delom zbog lažnih vesti, manipulacija, širenja terorističke, političke, rasističke, korporativne i svake druge propagande. Internetski trol postao je ozbiljna pretnja kao što je i haker koji krade indentitet, provaljuje u baze podataka, ucenjuje. Fejsbuk je nastao pre samo 13 godina, a kad je danas ovako, šta nas čeka za 30 godina?
Novi geopolitički sukobi
U prve dve decenije 21. veka umnogome se promenila geopolitička situacija. Bliski istok je razoren, postoji niz država koje su nefunkcionalne zbog ratova, Severna Koreja je postala nuklearni faktor, a migrantska kriza uništava Zapad. Hakeri su sve ozbiljnija pretnja državama, ekstremna desnica se diže, opasne tehnologije su sve dostupnije, bitke za resurse sve intenzivnije...
Bezbedno putovanje automobilom
Urbanizacija, vozovi koji jure brzinom metka, pa opet, u svetu je sve veći broj automobila. Standard i srednja klasa porasli su u državama kao što su Kina i Indija, a oni žele udobniji život - dakle i svoj prevoz. Sve projekcije govore da će automobila biti toliko da će uticati na okolinu, infrastrukturu, energente.
Borbe za resurse
Da, reč je o vodi, o energentima, o hrani... A to je samo deo priče. Analize pokazuju da će za 20 godina biti potrošeni retki metali, od kojih zavise mnoge visoke tehnologije. A zamena za njih nema.
Kolonizacija drugih svetova
Svemirski turizam je već godinama ozbiljan projekat čiji je cilj da putovanje u svemir postane isplativo i dostupno. Stiven Hoking nije bio jedini koji je upozoravao da će čovečanstvo vrlo brzo izumreti ako se ne otisne u svemir. Sad su u toku pionirski pokušaji, ali ovo sadašnje muvanje po atmosferi ni izbliza nije dovoljno da reši problem.
Bildovanje mentalnih sposobnosti
Kafa, čaj, ali i razna prirodna ili veštačka sredstva, između ostalih i droge - svi ti navodni proširivači svesti se svakodnevno koriste po fakultetima, kompanijama, stanovima. Ljudi pokušavaju da povećaju intelektualne sposobnosti i nismo ni svesni koliko se u tom procesu oslanjamo na kompjutere, pametne telefone i slične uređaje. Danas se već otvoreno sanja o sredstvima koja bi mozak bar nakratko pretvorila u superuređaj.
Jeste da je to opasno po zdravlje, ali veće pitanje je zašto bi se nekome dozvoljavalo da u te svrhe, na primer, pije kafu, a ne dozvoljava se da uzima sperdroge. Isto je i s tehnološkim pomagalima. Zabrinutost je još veća zbog toga što će nauka, farmakologija i kibernetika 2050. zasigurno moći mnogo više nego što mogu danas.
Veštačka inteligencija i dominacija
Još je Isak Asimov pisao i razmišljao o tome kako da čovek zaštiti svoj integritet u svetu u kom se sve više oslanjamo na veštačku inteligenciju, koja se sve brže razvija. Da nije materijalnih ograničenja kao što su osobine subatomskih čestica, bio bi to klasični primer eksponencijalnog rasta. I još nije problem dok se sve što je isprogramirano odvija kako treba. A šta kad dođe do kvara? Šao kad se desi greška u proceni situacije? Što kad neko gadno zabrlja? Sva je prilika da ćemo to osetiti na svojoj koži za deceniju-dve.
Kurir.rs/BBC/Express.hr
Foto: Printscreen/Youtube