Veliki porast temperature koju svetski naučnici prognoziraju na nivou cele planete osetiće se u narednih četiri ili pet godina, naravno, i u Srbiji, kažu srpski meteorolozi. Oni, međutim, ne očekuju drastičan rast, ali ono što prognoziraju svakako je dramatično.
"Prema prognozama i trendovima, mada je nezahvalno toliko unapred govoriti, ali sve ukazuje na to ćemo ići iz eksrtema u ekstrem, odnosno smenjivaće se poplave i suše, i biće naglih prelaska iz toplog u hladno vreme i obrnuto", kaže Goran Pijanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).
Osim visokih atmosferskih temperatura, svetski naučnici očekuju pojačani rizik od ekstremnih vrućina i porast temperature okeana, poput onog koji je izazvao poslednje izumiranje koralnih grebenova u tropskim predelima.
Prema svim izgledima, kažu naši meteorolozi, iako je teško prognozirati za tako dug vremenski period, takvu promenu možemo očekivati i u Srbiji, jer je zabeležen konstantan trend porasta temperature.
"To se dešava prvenstveno zbog emisije gasova kao što su ugljen-dioksid, metan i azot-suboksid, koji izazivaju efekat staklene bašte i koji dovode do toga da nam temperatura raste i u okeanima i u atmosferi", objašnjava Pijanović.
On još skreće pažnju na "multidekadnu atlantsku oscilaciju" koja predstavlja smenu svežih i ekstremno toplih leta na svakih 30, 40 godina, što se beleži još od 865. godine.
"To su prirodne varijabilnosti i sada je u toku taj topli period koji traje od 1990. do 2020. Prema tome, još četiri ili pet godina trebalo bi da budemo u toj "plus fazi", te su vrlo moguće nešto više temperature", priča Pijanović.
Greju nas i mora kojima smo okruženi
Ne treba zaboraviti na činjenicu da je temperatura Atlantika, ali i Mediranskog, Baltičkog, Kaspijskog i Sredozemnog mora u porastu, a budući da smo mi njima okruženi, svi ovi faktori dovode do viših atmosferskih temperatura i kod nas. Međutim, meteorolog Đorđe Đurić kaže da treba biti oprezan sa ovakvim procenama.
"To što na globalnom nivou raste temperatura, ne znači da mi u Srbiji više nikada nećemo imati hladnu zimu. Ipak, činjenica je da su sve duži i intenzivniji tropski talasi, kako kod nas, tako i u drugim delovima sveta", kaže Đurić.
Takođe, primećuju se nagle promene vremena što je uočljivo po tome da je 1999. godina bila izuzetno kišna, a 2000. veoma sušna. Pa 2014. najkišovitija ikada, pa je sledeća bila izuzetno sušna.
U Srbiji toplije za čak 6 stepeni krajem ovog veka
Do 2050. godine očekuje nas duplirani CO2, tako da će temperatura biti viša za dva stepena. Ako se ne zaustavi ta emisija gasova, kaže Pijanović, kraj veka ćemo dočekati topliji za četiri stepena, a u Srbiji za čak šest.
"To je veliki skok i nisam siguran kako bi to izgledalo", kaže Pijanović.
Meteorolozi: Poštujmo Pariski sporazum
Upravo zbog ovakvog ponašanja vremena, važan je Pariski sporazum koji traži da se ograniče emisije i da temperatura do kraja veka ne poraste za više od jednog i po stepena.
"Za sada je ona jedan stepen viša, što znači da moramo globalno raditi na tome da se tu zaustavi. To je veliki problem koji se tiče cele planete, i nadam se da ćemo, koristeći solarnu energiju, električne automobile i slično, uspeti u tome", zaključuje Pijanović.
(Kurir.rs/Blic/J.Aleksić/Foto: Profimedia, EPA, Zorana Jevtić)