Predsednik Nove stranke Zoran Živković izneo je ovih dana 15 predloga za političko delovanje. Predlaže i drugima u opoziciji da učine nešto slično, pa da zatim sednu za sto i razgovaraju o eventualnim savezima i koalicijama. On u intervju za Kurir iznosi i predlog za rešenje kosovskog pitanja. Kako kaže, najvažnije je napraviti sistem koji će garantovati da na KiM više niko ne pogine zato što je Srbin, Albanac ili neko treći.
Vi se zalažete za ujedinjenje opozicije, ali bez Dveri. Zašto su vam oni sporni?
- Svako ima pravo na svoj stav, političko mišljenje, ali ako je protiv EU, ako očekuje pomoć od Vladimira Putina, tu onda ne vidim osnov za saradnju, osim oko izbornih uslova. Ovo je tek početak razgovora u opoziciji, koliko vidim, niko još nije formirao nikakvu koaliciju. Svi koji žele da nešto menjaju u Srbiji treba da kažu kako, kao što je Nova stranka iznela predlog u 15 tačaka, pa da se sedne i razgovara ozbiljno, a ne prepucavanjem preko medija i slikanjem.
Ovih dana ste izneli 15 tačaka programa za političko delovanje. Kako biste rešili pitanje Kosova, koje je trenutno jedno od najvažnijih državnih pitanja?
- Najbolje rešenje kosovskog pitanja je ideja koja je napuštena pre 14 godina, a to je da se razgovara sa Albancima s Kosova i međunarodnom zajednicom kako da napravimo sistem koji će garantovati da tamo više niko ne pogine zato što je Srbin, Albanac ili neko treći. Da ljudi mogu da normalno žive, planiraju budućnost, školovanje, da rađaju decu i osnivaju preduzeća. Tako se danas živi u BiH, sa hiljadu problema, ali gde niko ne gine zato što je ove ili one nacije. To nije ništa posebno specifično. U Njujorku koji je kosmopolitski grad potpuno, gde nikad nije bilo ratova, koji nikad nije bio bombardovan, gde se građani nikad nisu međusobno ubijali zbog nacionalnosti kojoj pripadaju, imate delove grada gde žive samo Afroamerikanci, imate Malu Italiju, Kinesku četvrt, pa u poslednjih 20 godina Ruski distrikt, gde su i oni Rusi koji su došli posle Revolucije, ali i ovi novi koji su se preselili sa mnogo para. To ne znači da je propala civilizacija, ako ljudi žive jedni pored drugih.
Je li to na KiM uopšte moguće?
- Na KiM Srbi i Albanci nikada nisu živeli jedni s drugima, nego jedni pored drugih. Kao što danas Albanci žive normalno u Srbiji van Kosova, niko od njih nije ugrožen i nema nikakav problem zato što je Albanac, već dele sa Srbima sve druge životne probleme.
Taj normalan život treba da definiše status i, kako sada stoje stvari, to je najbliže tome da sever Kosova ima status Republike Srpske u dejtonskoj BiH. O tome smo krajem 2002. i 2003. razgovarali sa svetskim zvaničnicima i kreirali platformu sa Zoranom Đinđićem. Postoji nekoliko zabluda.
O kakvim zabludama govorite?
- Prvo da od Srbije zavisi da li će biti priznata nezavisnost Kosova, što apsolutno nije tačno. To zavisi od velikih sila, kao i sve drugo, važno je isto koliko i da li Vučiċ jede šniclu sa Merkelovom ili ne. Ako su Nemačka, Francuska, SAD poslale svoje ambasadore u Prištinu, nema šanse da oni promene svoj stav i kažu da Kosovo nije nezavisno. Isto kao što ni naš prijem u EU ne zavisi od našeg priznavanja. Baš ih briga šta mi mislimo... Za takvu odluku je potrebna politička mudrost i hrabrost, mudrost da budete svesni svih činjenica koje definišu konačno rešenje, a hrabrost da donesete najbolju odluku iako ona u tom trenutku nije popularna i da prihvatite da izgubite političku budućnost i više se nikada ne vratite na vlast. Pa makar kroz 10 ili 20 godina neko rekao da ste izdajnik, plaćenik, uzeo subvenciju... Važno je da ste uradili istorijski posao. I jedni i drugi biće polu zadovoljni ili polu nezadovoljni, ali je najvažnije da nema više stradanja. A kad ceo Balkan uđe u EU, onda je moguća i podela poput npr. Čehoslovačke - mirno, uz dogovor, uz imovinska i druga razgraničenja i garancije da će ljudi moći da žive normalno, ne tako što će da ih čuva vojska ili policija, domaća ili strana, već tako što će živeti kao mi ovde. Plebiscit je u atmosferi opšte laži, gde vam se priča da imamo najveći rast BDP, a naš je najmanji od 2000. godine naovamo, osim jednog malog perioda kad je bila Svetska ekonomska kriza.
I kako onda možemo očekivati da jedan običan građanin donosi konsekventne odluke o velikim stvarima kad nema istinite informacije? Marko Đurić pobeđuje sa 5:0, a onda nam ubiju Olivera Ivanovića i to u srpskom delu Kosovske Mitrovice, i ne zna se ništa o tome, jer su za to navodno krivi Albanci, odnosno njihova policija. Pa ima u Severnoj Mitrovici i u kosovskim snagama i srpske policije, to svi znaju. Prema tome, dajte da se ne igramo laži, već da imamo potpuno jasne činjenice. Tek onda možemo očekivati referendumsko odlučivanje koje je konsekventno. A referenduma nema skoro nigde, retki su i u najdemokratskijim državama.
U jednoj od tačaka svog akcionog plana pominjete i obračuna sa kriminalom. Kako bi on bio sproveden?
- Neophodna su 2 obračuna. Jedan je lustracija prema svima koji su našli rupe u zakonu, a ipak očigledno naneli zlo ovom društvu, bilo da su političari, "bizmismeni" (namerno tako kažem), državni činovnici, policajci, sudije ili urednici koji su zagađivali medijski prostor ove države, kako više ne bi brukali ni profesiju ni familiju. Postoji Zakon o lustraciji, nije to pitanje slobodne volje jednog ili drugog. Stari zakon koji više ne važi, bio je dobar, samo što nikad nije primenjen, tu su navedeni tačni kriterijumi ko se i na koji način smatra podložnim lustriranju. On gubi pravo da se bavi javnim poslom, ne ide u zatvor, ne kažnjava se novčano. Lustracija je zabrana aktivnog političkog delovanja za ljude koji su se provukli kroz loše zakone, ne možete formalno da ih tužite, ali je očigledno da su uradili nešto loše.
To se primenjivalo u svim državama Istočne Evrope posle pada Varšavskog pakta i Berlinskog zida, a negde i još važi. A Sablja koja se pominje u naših 15 tačaka je unela strah kod jednog dela i ja im kažem da je on potpuno opravdan, a 95 odsto građana Srbije to želi. Danas je organizovani kriminal svuda oko nas. Svaki kriminalac ima svog političara, policajca, tužioca, sudiju, lekara, koji mu piše da npr. boluje od hemoroida, pa zato ne ide na izdržavanje zatvorske kazne, i svog novinara.
Evo sada imate ove Dina kartice, one nikome ne trebaju, a Narodna banka je donela odluka da morate da ih imate, navodno da bi novčani tokovi bili potpuno zaštićeni od stranog uticaja. A kad zagrebete malo dublje, vidite da u 2. ili 3. redu firmi koje su interesno vezane za tu karticu imate firmu brata Ane Brnabić. Pa ova "Šilerova" na Kopaoniku... To pravi neka žena iz Mladenovca koja nema beli dinar, poreklo novca, nikad nije radila, pa zagrebete i naiđete na nekog Zvonka, Zelju, najboljeg druga, kuma, brata... Imamo 24 ubistva u Beogradu od Nove godine, to praktično znači svake nedelje po jedno, a politički deo policije kaže kako je to dobro i da je lakše da se oni međusobno "počiste" nego da idu na sud. Gore automobili kao da smo na ratištu. U Nišu za vreme bombardovanja NATO pakta, to znam pouzdano, nije izgorelo toliko automobila koliko je u poslednjih godinu dana.
Sve je to razlog da se bez uvođenja vanrednog stanja, a vanrednim angažovanjem tužilaštva, policije i sudstva, resetuje kriminal na najmanju moguću meru. Jer ako deca mogu da biraju da li da kupe užinu ili stave nešto pod nos ili u venu, to znači da je droga jeftina, ima je koliko hoćete i niko ne radi ništa ozbiljno da to spreči, zaključuje Živković.
(Kurir/Milica Jeremić/ Foto: Ana Paunković)