Može biti sa sirom, mesom, spanaćem, pečurkama, ljutim papričicama, ali i bez ičega - što bi Nišlije rekle „sa ništa“ - a u poslednje vreme ga prave i sa kremom, keksom i bananama... Njegovo veličanstvo - burek, u Nišu, prestonici juga Srbije, ima posebnu svetkovinu zvanu „Buregdžijada“.
Baš na toj „Buregdžijadi“, u petak uveče, druge festivalske večeri, posle sedam godina pauze, napravljen je ponovo najveći burek na svetu: prečnika dva metra i težine oko 200 kilograma! Burek je bez problema mogao da uđe u Ginisovu knjigu da je komisija najpoznatijeg merača rekorda na svetu bila preksinoć u amfiteatru na Nišavskom keju, kod Spomenika Šabanu Bajramoviću.
Bilo kako bilo, nekoliko stotina Nišlija za svega pola sata osladilo se ovim specijalitetom, koga su četvorica kršnih Nišlija jedva donela na rukama u gigantskoj tepsiji.
"Za ovaj burek iskorišćeno je oko 25 kilograma sira, 20 kilograma masti, kilogram soli i oko 150 kilograma brašna. Ispečen je u peći marke „senator“, otvora dva metra, koju ima pekara „Esnaf pek“ iz Malošišta. Mogao bi rame uz rame da konkuriše i za Ginisa, ali nismo zvali predstavnike te komisije jer to pre svega dosta košta, a mi te pare nemamo", kaže Bratislav Vukadinović, predsednik Unije pekara koja je organizator „Buregdžijade“, uz pomoć Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije, Gradske opštine Medijana, Kancelarije za mlade i Turističke organizacije Niša.
Niš je grad sa najdužom zvanično poznatom istorijom spremanja bureka, jer pisani dokumenti beleže recept za spremanje ove poslastice od testa i sira, koji datira još iz 1498. godine, kada su Osmanlije gazdovale gradom na Nišavi. Turci su otišli ali je specijalitet ostao i postao - tradicionalni niški doručak.
Servira se tako što se tepsija seče na četvrtine a burek jede isključivo prstima. Nema danas Nišlije koji barem dva, tri puta nedeljno ne umasti prste četvrtinom bureka, zaliveno jogurtom.
Goran Jovičić, vlasnik pekare „Jovča“, otkriva tajnu niškog bureka.
"Burek zavisi od gazde. Ako gazda ima široku ruku i dobar materijal, ako ne misli da se obogati nego da napravi dobar brend, imaćete vrhunski niški burek. Potrebno je samo još da ima i dobrog majstora koji će to sve lepo da upakuje i ispeče. To je dobitna kombinacija", otkriva Goran Jovičić.
On je jedan od pekara koji su inovirali industriju bureka prethodnih godina, napravivši - jagnjeći burek i burek od belih bubrega!
"U burek možeš da staviš šta god hoćeš i uvek će da bude dobar. Što god su sastojci bolji, bolji je i burek. Pitali su me: „Pa, kakav je burek sa jagnjetinom?“ Rekoh: „Pa, gde može da bude loša kombinacija testo i jagnjetina“. Jedne godine sam pravio i „mudeći burek“, sa belim bubrezima. Imao je veoma lep odziv zbog potencijalnog afrodizijačkog dejstva. Ali jagnjetina je pobedila.
Šteta što je malo skuplje za komercijalnu upotrebu, pa sad pravim samo povremeno za prijatelje. Kao i burek sa belim bubrezima koji se teško nalaze u mesarama. Razmišljao sam da napravim burek sa pečenim belim pilećim mesom i pavlakom. Ako Bog da, biće to za sledeću „Buregdžijadu“, poverava se Jovča.
Na niškoj „Buregdžijadi“ učestvuje sedam pekara iz Srbije i tri iz inostranstva - iz Grčke, Makedonije i Bugarske. Manifestacija se završava danas u ponoć.
Kurir.rs/Blic/Branko Janačković/Foto: M.S.