Za Grčku je danas istorijski dan jer se završava gotovo decenija spoljne finansijske pomoći.
Vlada predvođena levičarskom partijom Siriza uspela je da zaključi treći spasilački program, sprovedeći sve mere koje su zahtevali poverioci, uprkos ranijim sumnjama u pogledu mogućnosti te neiskusne stranke da uspe završi težak zadatak.
"Danas slavimo kraj jako dugog i teškog putovanja", rekao je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.
"Ono što je sada važno je da nadogradimo ovo dostignuće držeći se dobrih fiskalnih i ekonomskih politika", dodao je on.
Međutim, neki analitičari tvrde da je ovo više "simbolični" trenutak i da još preostaje dostao posla kako bi se poboljšalo stanje u grčkoj ekonomiji.
"I EU i Grci će pokušati da naprave pozitivan zaokret na kraju programa pomoći, ali je malo razloga za slavlje", kaže evropski analitičar iz istraživačke kompanije TS Lombard, Konstantin Frejzer.
Šta izlazak iz programa pomoći zaista i znači za Atinu? To znači da će, počev od danas, Grčka biti samofinansirajuća zemlja, odnosno više neće dobijati redovne finansijske tranše od evropskih kreditora.
Kao rezultat toga, kada god Atina proceni da je potrebno, Grčka će moći da iskoristi finansijska tržišta za finansiranje svojih aktivnosti - baš kao i svaka druga zemlja u relativno zdravoj ekonomskoj situaciji.
Grčka je 2010. godine prvi put zatražila finansijsku pomoć, kada je državni dug dostigao toliko visok nivo da investitori više nisu bili voljni da nastave da finansiraju Atinu.
Od tada, Grčka se oslanjala na evropske kreditore i Međunarodni monetarni fond (MMF) da bi mogla da pokriva svoje finansijske potrebe.
Finansijsku krizu zakomplikovao je i niz političkih događaja, među kojima je i istorijski spor između bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa i drugih ministara finansija iz ostatka evrozone.
Posle gotovo decenije ekonomske krize i oko 260 milijardi evra pozajmljenih od poverilaca, zvanična Atina se izgleda vraća na staze rasta, a evropske institucije su zadovoljne što će zvanično okrenuti stranicu o finansijskoj krizi koja je ozbiljno ugrozila ekonomiju evropskog kontinenta.
U 2017. godini, grčka privreda je registrovala pozitivnu stopu rasta od 1,4 odsto, posle pada od 0,2 odsto iz prethodne godine.
Prema procenama Evropske komisije, Grčka bi ove godine trebalo da poraste po stopi od 1,9 odsto, koja bi naredne godine ubrzala na 2,3 odsto.
Kurir.rs/ Tanjug
Foto: Profimedia