POSLE 8 GODINA SUROVIH MERA ŠTEDNJE: Grčka više ne prima stranu pomoć, ali može li dalje sama?
Prvi put posle 2010. godine Grčka nastavlja bez programa pomoći uvedenog u jeku ekonomske krize koja je zahvatila ovu zemlju.
Posle godina rigorozne štednje, izlazak iz paketa pomoći uliva nadu, ali ne i sigurnost da je ova zemlja ostavila probleme sa dugovima iza sebe.
Svetski mediji se pitaju šta Grčkoj treba nakon okončanja paketa pomoći i da li
se patnje njenog naroda bliže kraju.
Grčka je izašla iz trećeg i poslednjeg paketa pomoći, mada zvaničnici upozoravaju da je pred zemljom i dalje "dug put".
"Prvi put od početka 2010. godine Grčka može da stane na svoje noge, što je moguće zahvaljujući izvanrednim naporima grčkog naroda, dobrom saradnjom sa sadašnjom grčkom vladom i podrškom evropskih partnera putem zajmova i otpisa duga", rekao je Mario Kenteno, predsedavajući Evropskog mehanizma za stabilnost.
Grčka vlada procenjuje da su finansijske potrebe sada pokrivene do kraja 2022. godine, što otvara prostor za planiranje povratka na tržište kapitala.
Premijer Grčke Alekis Cipras rekao je u junu nakon sporazuma ministara evrozone da bi se posle okončanja programa spasavanja Grčka mogla fokusirati na "socijalnu državu".
Međutim, poboljšani ekonomski indikatori još nisu prevedeni u opipljiva poboljšanja u svakodnevnom životu Grka. Profesor ekonomije Nikos Vetas smatra da je "neophodno" u narednim godinama ostvariti "veoma snažan rast". U suprotnom, "domaćinstva koja su u vrlo slabom položaju zbog deset godina kumulativne recesije i dalje će trpeti".
Kada je Dimitris Zafiriou dobio dugo priželjkivani stalni posao pre dve godine, plata je iznosila samo polovinu od onoga što je zarađivao pre dužničke krize u Grčkoj. Ipak, nakon godina borbe, to je bio korak napred.
"Sada, naša porodica nema novca na kraju meseca", rekao je Zafiriou (47) i dodao da je nula bolja od onoga što su imali ranije, kada nisu mogli platiti račune uopšte.
Njegova mesečna zarada od 800 evra je daleko ispod 1.500 evra koliko je zarađivao u građevinskoj firmi u kojoj je bio zaposlen 20 godina. Kada je nastupila kriza, ta kompanija je odložila plaćanje zaposlenima, prvo za dva, a zatim za četiri meseca - praksa koja je postala uobičajena u mnogim preduzećima. Njemu nikada nisu isplatili skoro 13.000 evra zaostalih plata.
Njegova supruga Sotiria ostala je neisplaćena za skoro godinu dana u 2013. godini, nakon što je grčki lanac supermarketa u kojem je radila objavio bankrot. Druga kompanija ga je kupila, a njena mesečna plata od 1.100 evra bila je smanjena na 800 evra.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, kriza je ostavila preko trećine stanovništva od deset miliona nadomak siromaštva. Prihodi domaćinstava pali su za više od 30 odsto, a više od petine ljudi nije u stanju da plate osnovne troškove kao što su kirija, električna energija i bankarski krediti. Trećina porodica ima najmanje jednog nezaposlenog člana.
Okončanje paketa pomoći?
Na pitanje šta grčkoj treba nakon okončanja paketa pomoći odgovore traži londonski Fajnenšel tajms koji navodi da okončanje finansijske pomoći ne znači kraj za obaveze Grčke prema međunarodnim poveriocima.
Jedna od najznačajnijih je ta što, u zamenu za glavni ugovor o otpisu duga u junu, zemlja mora da održi primarni suficit - meru budžetskog bilansa, koja isključuje plaćanje duga - od 3,5 posto bruto domaćeg proizvoda godišnje do 2022, piše list i dodaje: "Obe stranke, i levičarska Siriza koja vodi Vladu i desničarska partija Nova demokratija, slažu se o potrebi da se podstakne rast.
One su govorile o potrebi da se "rebalansira" poreski sistem – propis koji bi smanjio pritisak na zarade građana sa srednjim prihodima za koje su MMF i drugi upozorili da su pod prevelikom pritiskom - kao i potencijalno snižavanje poreza za korporacije.“
S obzirom na stanje u bankama, preduzetnici kažu da zemlja mora učiniti sve što je u njenoj moći da privuče strane investicije. Vlada se slaže. Grčka je na 67. mestu u poslednjoj godišnjoj proceni Svetske banke o "lakoći poslovanja" u različitim zemljama – od svih zemalja EU od Grčke je lošije pozicionirana jedino Malta.
Volstrit žurnal piše da grčka Vlada i vodeći lideri Evropske unije sada tvrde da je Grčka ponovo normalna zemlja, na putu za održiv, uključivi rast.
Finansijski dnevnik tvrdi, međutim, da bliži pogled na grčku ekonomiju otkriva tamniju sliku.
"Rast je prošle godine bio jedva polovina od početne prognoze Vlade i Evropske komisije, a najniži u evrozoni... Postoje dva ključna razloga što ekonomija ne donosi bolje i veće poslove. Prvi je da je grčki sistem oporezivanja i socijalnog osiguranja urušen... Drugi razlog je to što se investitori suočavaju sa ogromnim regulatornim i sudskim blokadama", navodi se.
Sve ovo ohrabruje Grke da emigriraju, a više od 50.000, uglavnom najboljih i najsjajnijih, inženjera, doktora i mladih rukovodilaca nastavilo je da odlazi svake godine, kao što su to činili od početka krize.
Neuspešan paket
Grčka je bila ogroman neuspeh. To je priča o nekompetentnosti, dogmi, nepotrebnom odlaganju i interesima banaka koje se postavljaju ispred potreba ljudi.
I to će biti dugoročne posledice, smatra Gardijanov Leri Eliot koji dodaje: "Problemi Grčke su pokrenuti kada je Atina rekla da je njen budžetski deficit u 2009. porastao na 13 odsto, a mnogo lošije nego što je ranije procenjeno. Tržišta su se uplašila i Atina je bila prisiljena da traži međunarodnu pomoć. Prvobitni plan spasavanja iznosio je 110 milijardi evra finansijske pomoći u zamenu za smanjenje deficita za 7,5 procentnih poena samo u 2010. godini.“
Eliot navodi da je u Evropi u godinama nakon finansijske krize, ideja da bi se moglo prekinuti sa udaljavanjem od prosperiteta, bila privremena moda.
"To je bila ekspanzivna fiskalna kontrakcija (EFC). I to je bio potpuni neuspeh. Kao što se obično dešava, učinjena je velika i trajna šteta. Prvo, postoje društveni troškovi od decenije neuspešne štednje... Drugo, postoje oportunitetni troškovi... Treće, globalna ekonomija je daleko od izlečenja... Poslednji, ali svakako ne najmanje važan, stari socijalni ugovor između lidera i građana je skoro došao do prelomne tačke. Glasači su nekada verovali da ako naporno rade, zaradili bi pristojnu platu, a država bi se pobrinula za njih ako je situacija teška. Ako to verovanje više ne važi, ono što se desilo u Grčkoj u ovih osam godina ima mnogo veze s tim“, navodi.
Kurir.rs/Radio Slobodna Evropa
Foto: Reuters