Bivši glavni strateg Bele kuće Stiv Benon otvoriće fondaciju u Evropi koja ima za cilj da promoviše populističke desničarke pokrete pred evropske izbore koji su zakazani za mart naredne godine.
Svetski mediji mišljenja su, međutim, da je nemoguće ujediniti evropske desničare, ali i da je mnogo važnije ko su Benonovi saveznici u Evropi.
Danas je u Evropi moderno prikazati kao nezaustavljiv porast nacionalističke, populističke i anti-EU desnice inspirisane američkim predsjednikom Donaldom Trampom, sa bivšim Trampovim strategom Stivom Benonom
na čelu u ulozi Svengalija.
Navodi se i da će izbori u Evropskom parlamentu u maju naredne godine, putem mehanizma za glasanje zasnovanog na proporcionalnoj zastupljenosti koji favorizuje marginalne grupe, neizbježno biti dobro lovište za ljevičarske i desničarske populiste.
"Ali ako se Evropski parlament popuni strankama zasnovanim na nacionalnom identitetu ili politici jednakih pitanja, one će se dodatno samo-marginalizovati.
Današnji antiimigrantski populisti koji su protiv EU imaju mnogo više razlika od onoga što imaju zajedničko.
Navodi se dodaje da su Tramp i Benon napali EU kao "neprijatelja", odnosno da su oni podržali aktiviste za izalazak Britanije iz EU kao što su Najdžel Faraž i Boris Džonson, a nije ni tajna da Tramp želi sporazum s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
"Tramp i njegove pristalice su anti-muslimanske i jako pro-jevrejske, ali uprkos anti-muslimanskoj retorici iz Budimpešte i Varšave, i premijer Mađarske Viktor Orban i lider poljske vladajuće partije "Pravo i pravda" Jaroslav Kačinjski podržavaju ulazak dvije muslimanske države, Albanije i Kosova, u EU.
Ocenjuje se i da je Benon, koji dolazi u Evropu s obećanjem finansijske pomoći američkih milijardera, koji na čvrstu desničarsku politiku gledaju kao na hobi, egzotična figura.
Ali evropska nacionalistička politika identiteta nije samo s engleskog govornog područja - što može da objasni mlak prijem koji je do sada dobio. Čuvanje mačaka je lakši posao od dovođenja u red svih evropskih lidera, pogotovo za lidera koji je odbacio Trampa, kao što je Benon.
Krajem jula, američki politički operativac, Benon, najavio je svoj plan za osnivanje Pokreta, fondaciju za koju se nada da će ujediniti desničarske partije evropskih zemalja uoči evropskih parlamentarnih izbora u maju 2019. godine.
Hoće li on postići uticaj koji želi? Mnogo je važnije, međutim, to ko je Benonov saveznik na kontinentu: mađarski premijer Viktor Orban.
Postoji mnogo sličnosti između američkog konsultanta transformisanog u ideologa i mađarskog ultra-konzervativnog lidera. Obojica imaju misionarski um; obojica su zainteresirani za ideje; obojica su opsednuti onim što percipiraju kao duhovnu krizu Zapada; a ne nedostaje im samopouzdanja i ambicija.
Iz Orbanove perspektive, Benon ima mnogo da ponudi Prvo, Benon može da pomogne Orbanu da uveri zapadnoevropske populiste da nemaju problem s premijerom male istočne evropske države koji postaje neformalni lider njihovog pokreta...
Drugo, Benonovo prisustvo može da zaštiti evropsku desnicu od sumnje da su euroskeptici samo lutke Vladimira Putina i marionete Kremlja za uništavanje Evropske unije... Treće, Benonov talenat za kampanju i njegovo iskustvo vođenja rata na takozvanim mejnstrim medijima mogu biti vrlo korisni.
Na kraju, Orban namerava da evropske parlamentarne izbore 2019. godine pretvori u referendum o migracijama i islamu - dve teme koje animiraju mnoge konzervativne birače. Ali to možda nije tako lako. U protekloj godini, priliv migranata u Evropu drastično je opao, a većina desničarskih mejnstrim stranaka, pa čak i levičarskih, usvojila je mekšu verziju zatvorene granične politike za koju su se zalagali srednjoevropski građani.
Zato Orbanu treba Benon da kaže Evropljanima da samo krajnja desnica razumije imigraciju. Evropske desničarske populističke partije, međutim, možda ne dele njegove velike ambicije.
Aleksander Gauland, ko-lider njemačke ultra desničarske partije Alternativa za Nemačku (AfD), otkrio je u intervjuu za vikend da njegova stranka neće biti uključena u napore Benona da ujedini evropske populističke partije - i pita se da li neko stvarno može njih da ujedin.
Iako mnoge desničarske populističke partije u Evropi dele slične stavove o pitanjima kao što su imigracija i privreda, što je povećalo izborni rezultat stranaka poput AfD u Nemačkoj, Pet zvezdica u Italiji i partije Fides u Mađarskoj, to nužno ne znači da imaju iste političke ciljeve.
Stranke, poput AfD-a, prihvatanjem figure poput Benona, koji je već dugo bio na političkoj margini, mogu doneti više štete nego dobrog.
Tramp je neverovatno nepopularan u Nemačkoj među običnim Nemcima, rekao je Metju Godvin, profesor politike na Univerzitetu u Kentu, koji dodaje da postoji još jedan, možda i značajniji razlog zbog kog su desničarske populističke partije u Evropi možda manje sklone da rade sa Benonom: on je jednostavno zakasnio.
"Mnoge od ovih populističkih partija imaju desetine hiljada članova, već su uspostavljene, već imaju svoj brend u okviru svojih političkih sistema... Oni ne veruju da su Trampova pravila igre nešto što im je potrebno da dođu do uspjeha", kaže on.
Mnogi se pitaju šta se desilo Benonu i kažu da ga je dosta ljudi videlo kao graditelja identiteta Trampove administracije.
Bivši šef Brajtbar Njuza skrenuo je pažnju na Evropu, uspostavljajući odnose s evropskim političkim grupama sličnih stavova. Ovo nisu samo ekstremni marginalci. Populističke, anti-establišment, antiimigrantske partije sada imaju određenu snagu u Poljskoj, Italiji i Mađarskoj.
Jedan od ljudi koji mu pomažu u osnivanju fondacije u Evropi je njegov prijatelj, Bendžamin Harvel, koji je osnovao i vodio Institut za ljudsko dostojanstvo, konzervativnu katoličku grupu sa sedištem u Rimu.
On je rekao da je cilj fondacije borba protiv evropskog establišmenta, što je upravo ono što Benon radi u Sjedinjenim Državama i pokušava da dobije bolji dogovor za običnog čoveka.
Imigracija ima ulogu u tome, jer stalni priliv jeftine radne snage, to najviše pogađa najniže slojeve vašeg društva... Ali ono što sada vidimo, trenutni razlog zbog koga imamo krizu jeste činjenica da se zakoni različitih evropskih zemalja ne poštuju... Ono što imamo ovde su trgovci ljudima koji dovode ljude sa obale Severne Afrike na južnu obalu evropskih zemalja. To nije prihvatljiva ideja i to nije u skladu sa onim o čemu ste upravo govorili kada ste rekli da 'sve zemlje dozvoljavaju ljudima da uđu'. Zapravo, to je sasvim suprotno, to uopšte nije upravljanje imigracijom - to je haos", istakao je on.
Kurir.rs/Radio Slobodna Evropa
Foto: AP