Obaveze za komunalne usluge zastarevaju posle 12 meseci, a poreski dugovi za pet godina.
Duhovi starih dugova, na koje smo potpuno zaboravili ili smo ih davno namirili, često znaju da nas pohode u sadašnjosti, i to uvek kada neka institucija “pretrese” svoju bazu podataka i pronađe da smo joj dužni još hiljadu, dve dinara, uvećanih za ogromnu kamatu, piše D.I. Krasić za Novosti.
Nije retko da pojedina preduzeća računaju na neznanje građana, koji će, pod pretnjom prinudne naplate, namiriti tako utvrđen dug, iako je on već odavno zastareo ili je namiren, ali dužnik nema uplatnicu da to i dokaže.
“Shodno Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti, a to je rok u kome obaveze treba da se plate”, kaže advokatica Svetlana Pavlović.
Pod komunalnim uslugama podrazumevaju se usluge isporučene struje, vodovoda i kanalizacije, daljinskog grejanja, održavanja stambenih zgrada, odnošenja komunalnog otpada. Tu su i usluge mobilne i fiksne telefonije, kablovske televizije, interneta, ispostavljene kazne za parkiranje.
Tako račun za utrošenu električnu energiju EPS-a za mesec jul 2017. godine dospeva za plaćanje 20. avgusta 2017. godine, i to potraživanje EPS-a zastareva 21. avgusta 2018. godine.
“Nakon toga ne postoji obaveza građanina da plati taj račun i EPS nema prava da ga prinudno naplati, a u slučaju da pokuša prinudnu naplatu potrebno je samo izjaviti prigovor zastrelosti”, objašnjava Svetlana Pavlović.
U praksi se, međutim, često dešava da javna i komunalna preduzeća izdaju građanima račune za komunalne usluge koje su pružene pre pet, šest godina.
“Te obaveze su zastarele za naplatu i građani nemaju obavezu da takve račune plaćaju. U tom slučaju, građanima se preporučuje da te račune reklamiraju preduzeću koje ih je izdalo, u roku od osam dana od dana prijema i da posebno naglase da su računi zastareli. Ipak, ako se pokrene postupak prinudne naplate preko javnog izvršitelja za zastarele obaveze, građani moraju u pisanoj formi uložiti prigovor na Rešenje o izvršenju koje im mora biti dostavljeno od strane postupajućeg izvršitelja, a u kom će se navesti da su dugovanja zastarela”, ukazuje Svetlana Pavlović.
Osim komunalnih usluga, koje svakodnevno koristimo, obaveze često imamo i prema poreznicima.
“Poreska uprava ima rok od pet godina da utvrdi i naplati porez, i on počinje da teče od 1. januara naredne godine u kojoj je nastala poreska obaveza. Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što znači da građani ne moraju da je plate. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pisanim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potraživanja”, kaže advokat Miloš Jovanović.
Međutim, ako građanin ne prijavi ovaj porez u zakonskom roku, smatra se da poreska obaveza nastaje u momentu saznanja Poreske uprave za pravni posao.
Advokat Vladimir Marinkov, specijalizovan za oblast visokotehnološkog kriminala, ukazuje da je novim propisima koji su doneti, a vezani su za eUpravu, plaćanje sa pečatom i potpisom potpuno izjednačeno sa elektronskim.
“Građanin koji svoje dugove namiruje putem elektronskog i mobilnog bankarstva lako može da pristupi svom računu i iz istorije transakcija “izvuče” potvrdu da je neki dug platio. Ako više nije klijent te banke, jednostavnim dolaskom na šalter može da dobije potvrdu o obavljenom plaćanju u određenom periodu”, naglašava Marinkov, dodajući da pečat, kao oblik potvrđivanja ispravnosti bilo koje isprave u Srbiji više ne postoji.
(Kurir.rs/Novosti)