Srednjovekovni crnogorski grad Kotor, smešten u veličanstvenom Bokokotorskom zalivu preživeo je mnoge ratove i oluje. Sada se suočava sa drugačijom vrstom napada. Ogromni kruzeri sa mnoštvom turista prete mestu koje se godinama opisivalo kao "skriveni dragulj".
Obala koju je Lord Bajron opisao kao "najlepši spoj kopna i mora" sada je mesto neobuzdanog razvoja nekretnina. Stari grad opasan belim zidinama postao je alternativa putnicima koji su pokušavali da izbegnu masovni turizam koji je zagušio Dubrovnik.
Prošle godine je popularni Dubrovnik, prepoznatljiv po srednjovekovnim zidinama i uvršten na UNESCO-ov popis Svetske kulturne baštine baš kao i Kotor, postao je sinonimom turističke zagušenosti, zbog čega se i našao na nekim listama pretrpanih destinacija koje je poželjno izbegavati. Slična sudbina preti Kotoru.
"Kotor je nekad bio prepoznatljiv po tome što je autentičniji Dubrovnika, ali sad smo se izjednačili", rekla je Sandra Kapetanović iz "Expedita", kotorske grupe arhitekata koja zagovara održivi razvoj.
"Pretvaramo ga u grad suvenirnica "dodaje Kapetanović i napominje kako rast cena nekretnina pogoduje zatvaranju knjižara, malih firmi i radnji.
Prošle nedelje je putopisac "Lonli Planeta" tvitovao fotografiju ogromnog kruzera koji je uplovio u Kotor, čija luka može da prihvati četiri takva odjednom, što doprinosi broju od oko 10.000 posetilaca dnevno na vrhuncu sezone.
"Juče su tri odvratna diva blokirala zaliv. Uništili su Veneciju i Dubrovnik.
Ostaje nada da neće uništiti i Kotor", napisao je Peter Dragicevič.
UNESCO, koji je uvrstio Kotor na popis svetske baštine 1979. godine, već godinama upozorava na obesnu gradnju koja preti glavnoj privlačnosti Kotora - harmoniji grada i krajolika.
Pre dve godine je to telo UN zapretilo uklanjanjem Kotora sa Popisa svetske kulturne baštine, što je bio znak buđenja vlastima Crne Gore pa su prošle godine odlučili nametnuti privremeni moratorijum na novogradnju.
"Pitanje je šta dalje. Svedočimo vremenu u kojemu ćemo napraviti ili velike promene ili ćemo biti potpuno opustošeni, ako izaberemo samo jurnjavu za profitom", kaže Ana Nives Radović, šefica mesne turističke zajednice.
Crna Gora je nekad bila magnet za elitno društvo, posećivale su je holivudske zvezde i članovi kraljevskih porodica. Turistička industrija doživela je slom za vreme ratova koji su doveli do raspada Jugoslavije 90-ih. Nakon što je malena zemlja sa tek 600.000 stanovnika proglasila nezavisnost 2006. godine, posvetila se izgradnji infrastrukture.
Turizam je opstao tokom svetske finansijske krize 2008. i čini gotovo četvrtinu BDP Crne Gore. Zemlju godišnje poseti dva miliona ljudi, većinom leti. Za to vreme turisti "vrše pritisak na gradove i komunalnu infrastrukturu", rekao je državni sekretar u Ministarstvu turizma Damir Davidović za agenciju AFP.
Ključni problem leži u porastu broja privatnog smeštaja koji utiče na poslovanje hotela i menja karakter zajednice, jer brojni meštani leti izlaze iz svojih domova kako bi ih iznajmljivali turistima. Porast onlajn platformi za iznajmljivanje poput Airbnb-a samo su pojačale problem, piše Jutarnji list.
Davidović dodaje da iznajmljivači privatnog smeštaja operiraju u "sivoj" zoni, odnosno ne registruju nekretnine kako bi izbegli plaćanje poreza. Rade Ratković, profesor turizma iz obližnje Budve, još jednog turističkog središta sa prekomernom izgradnjom, kaže da njegov grad "napadaju zgradurine".
Zagledan u plažu u Ulcinju, lokalni novinar i stručnjak za turizam Mustafa Canka mahao je glavom.
"Saobraćaj, parkiranje, struja... sa toliko turista to je napad na infrastrukturu i to ide na živce lokalnom stanovništvu", rekao je Canka dodavši ipak da "svi koji rade u turizmu žive za tih 45 dana”.
"Svedočimo pohlepi i konzumerizmu koji izjeda naše područje i ljude, a sada i našu budućnost", kaže on.
Kurir.rs/ Jutarnji list
Foto: Profimedia