SRBIJA IMA ŠAMPIONA U BICIKLIZMU: Ovo je Dušan Rajović! Na dva točka juri ka svetskom vrhu (FOTO)
Biciklizam je jedan od najstarijih sportova u Srbiji. Velosipedsko društvo osnovano je 1884. godine u Beogradu. Međutim, taj sport je odavno zapostavljen.
U njega se ne ulaže, deca nemaju ambicije da se njima bave, izuzev rekreativno…
Našao se, međutim, izuzetak koji potvrđuje pravilo. To je 21-godišnji Dušan Rajović.
Mladi biciklista već je beležio zapažene rezultate, ali i najavio da će u bliskoj budućnosti zakoračiti i na najveću svetsku scenu.
Rođen je 19. novembra u Ratini kod Kraljeva, gde je i počeo da se bavi biciklizmom. Trenutno vozi za slovenački Adria mobil, gde ne namerava da se zaustavlja, jer želi da, malo po malo, na svom dvotočkašu stigne u “krem društvo”.
Prvo pitanje u razgovoru sa supertalentovanim biciklistom je kako se dečak u Srbiji uopšte odluči za bavljenje tim sportom.
“Komšija i drugari iz škole su počeli da se bave biciklizmom, pa sam i ja uz njih. U početku sam samo želeo novi bicikl i da vozim, a kako je vreme odmicalo, postajalo je sve ozbiljnije”, počeo je priču Dušan Rajović.
Kako je najbolje u životu i karijeri, išao je stepenik po stepenik.
“Počeo sam u Metalcu iz Kraljeva, odakle sam otišao u Švajcarsku u jedan juniorski kamp. Kada sam na Svetskom prvenstvu za vozače do 23 godine zauzeo 18. mesto i zabeležio još nekoliko dobrih rezultata po Francuskoj i Švajcarskoj, prešao sam u slovenački klub Adria Mobil, za koji i sada vozim. Tome su kumovala i poznanstva mog tadašnjeg trenera Čubrića. Evo, već drugu godinu sam u istoj ekipi, koja, plastično da objasnim, spada u treću ligu biciklizma, što znači da mi omogućava učešće na trkama sa izuzetno ozbiljnom konkurencijom. Prošle godine sam ostvario nekoliko pobeda na prestižnim trkama, poput one u Kini ili u Hrvatskoj i Sloveniji, gde u nedelju branim titulu”, dodao je Rajović.
Slaže se sa ocenom da je biciklizam skrajnut u našoj zemlji.
“Istina je da je zapostavljen”, kaže mladi sportista i pojašnjava:
“Savez ne dobija velika sredstva od ministarstva, a ja sam potekao iz malog grada i malog kluba, pa smo se, zajedno sa Metalcem, dovijali na sve moguće načine da obezbedimo sredstva za moje bavljenje sportom”
Nije megaloman. Svestan je odakle je krenuo, dokle je stigao i šta je pred njim. U biciklizmu nema para kao u mnogim drugim sportovima, ali se Rajović i ne bavi time da bi se obogatio. Skromno kaže:
“Plata mi je korektna, da kažem, imam za sebe. Nadam se, ipak, da bih sledeće godine mogao da napravim korak napred i pređem u višu ligu. U svom timu sam sada lider kao sprinter, verujem da sam spreman za korak napred u karijeri”.
Vrhunski biciklisti zarađuju mnogo…
“Sagan, kao trostruki uzastopni svetski prvak, i Frum, kao četvorostruki pobednik Tur d’ Fransa, imaju po šest, sedam miliona evra godišnje. Ipak, sve to je malo u odnosu na zarade na primer vrhunskih fudbalera, a naš sport je znatno teži, zahtevniji i, na kraju krajeva, opasniji. Često se padne, slomi ključna kost, a nedavno je jednog biciklistu gurnuo gledalac, pa je slomio pršljen, ali je ipak vozio do kraja trke još četiri kilometra”, priča Rajović i u dahu nastavlja:
“A Nejmar padne i izležava se, i zarađuje desetine miliona evra godišnje”
U biciklizmu je rad ključni faktor.
“Talenat je 20-30 odsto uspeha, a ostalo je upornost”.
Upitan da li je uporan, kao iz topa odgovara:
“Jesam”.
Kao i svaki mladi sportista, i Dušan je imao idola.
“Bio mi je Mark Kavendiš, a sada se trkam s njim”.
Rajović se već našao rame uz rame sa legendarnim britanskim biciklistom.
“Imam nekoliko dobrih trka u toku godine, koje se prenose na televiziji i na kojima sam u konkurenciji sa najboljim biciklistima sveta. To je velika čast”.
Mlad je i ima pravo da mašta. Njegova maštanja nisu nedostižna.
“Prvo da se domognem profesionalne ekipe, na primer Pro tura, ali i da jednog dana vozim Tur d’ Frans. O tome sanjam”.
Na pomen biciklizma, doping je neizostavna tema. Spada u red sportova sa najviše dokazanih doping afera.
“Istina je da izgleda da je doping najzastupljeniji u biciklizmu, ali to je zato što nas najčešće kontrolišu. Ja imam testove pet, deset puta godišnje, na svakoj trci, a i dolaze mi na kućnu adresu. Mislim da bi znatno veći broj skandala bio u drugim sportovima, kada bi imali toliko testiranja kao mi”, zaključio je Dušan Rajović.
(Kurir.rs/Kurir sport, Foto: Adria mobil)