MUŽ REŠIO DA SE RAZVEDE OD SNEŽANE POSLE 35 GODINA BRAKA: Rodila mu sina i ćerku, dobili unučiće, a sad mora na ulicu... Kaže, sud u Leskovcu je odlučio da u kući, ama baš ništa, nije njeno (FOTO)
Rešenje o iseljenju biće pravosnažno ovih dana... Ne znam gde ću, valjda na ulici, posle ukupno 40 godina života u toj kući, priča žena kojoj se život srušio kao kula od karata jer sad ni deca ne razgovaraju s njom
LESKOVAC - Udala se za voljenog čoveka, rodila mu sina i kćerku, dobili unučiće, ali on je posle 35 godina odlučio da se razvede, a potom nastaje pakao za Snežanu (64) iz Leskovca, jer je sud odlučio da ona nema ama baš ništa od zajedničke imovine u delu svekrove kuće i u lokalu, gde su naknadno muž i žena zajedno ulagali. Izgubila je i ljubav i podršku najmilijih.
- Izgubila sam brak, izgubila sam muža koga sam volela, uzeo mi je decu koju sam rodila, izgubila sam unuke koje mi je uzeo, izgubila sam imovinu... novac... samo sam dobila presudu da idem na ulicu - priča Snežana kroz suze, objavila je Jugmedia.
Njihova bračna zajednica okončana je još septembra 2009. godine kada je on otišao od kuće na nekoliko meseci, vratio se i nastavio da živi u istoj kući iznad s majkom i ocem. Iste godine sledi tužba od strane svekra za njeno iseljenje.
Nižu se i druge tužbe, koje podnosi i Snežana, i konačno sud presuđuje da ona nema suvlasništvo, već samo pravo na novčanu naknadu, a ta presuda još nije okončana.
„Rešenje o iseljenju biće pravosnažno ovih dana. Ne znam gde ću, valjda na ulici, posle ukupno 40 godina života u toj kući“, priča žena kojoj se život srušio kao kula od karata jer ni deca ne razgovaraju s njom. A kuća u kojoj još živi - u tri nivoa od po 100 kvadrata - bila je vlasništvo svekra. U suterenu je živela sa mužem, iznad svekar i svekrva, koji su umrli pre nekoliko godina, a potkrovlje je pripalo unuku, zajedničkom sinu.
„U taj suteren, kao i u renoviranje parnog grejanja, u dvorište i u kozmetički salon u sklopu kuće smo muž i ja zajedno ulagali. Bili smo u braku kada je on otvorio ortačko preduzeće iza koga su ostala tri lokala. Jer, ja sam radila i sa punim radnim stažom otišla u penzuju. Kako je moguće da ja nemam ništa?“, pita se.
U razloge razvoda ne želimo da ulazimo jer je to lična odluka, ni u druge detalje, samo iznosimo priču žene u godinama koja je sve uložola u porodicu i ostala bez ičega i usamljena
Izgubila je sve sporove, pa poslednje što joj je preostalo je žalba Ustavnom sudu Srbije.
Apelacioni sud u Nišu je odbacio žalbu što se tiče suvlasništva ili vlasništva uz obrazloženje da to nismo isticali u Osnovnom sudu. A kako smo mogli kada je sve završeno na jednom ročištu?“, pita se žena dok briše suze.
A u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je prihvatila i država Srbija, piše:
„Ako neko lice stanuje u predmetnom stanu duži vremenski period bez ometanja, pa su usled toga uspostavljene dovoljne i trajne veze zbog kojih bi se taj stan mogao smatrati domom tog lica, a ne postoji način za sticanje drugog doma ili nastavljanje u drugom stambenom prostoru, postoje opravdani razlozi da se pravom na dom ograniči pravo svojine vlasnika predmetnog stana“.
„Sud je povredio moje ustavno i ljudsko pravo, a paralelno su me ponašanja najmilijih psihički dotukla, pa sada idem ulicama Leskovca i plačem, plačem jer mi je samo to preostalo, jer ni unuke još nisam upoznala“, priča ova Leskovčanka, koja je morala od skromne penzije godinama da plaća advokate i veštake.
(Kurir.rs/Jugmedia/Foto: AP/Ilustracija)