Hrvatska glumica Jelena Veljača, koju su mnogi zapamtili po ulozi u sapunici "Vila Marija", nedavno se preselila u Beograd kako bi snimala seriju "Pogrešan čovek".
Ona za Kurir govori o ovom projektu, glumcima kojima nije bio potreban kasting, kao i upoznavanju s piscem Tonijem Parsonsom, čija knjiga joj je i bila inspiracija za seriju u kojoj ne glumi, već je u ulozi producenta i scenariste.
Kažete da je ovo vaša priča, da vas veoma pogađa. Šta je bila inspiracija za ovu seriju?
Teške i fatalne ljubavi. Kad se ljudi nevini i mladi zaljube, kad još uvek nemaju stege koje će ih određivati kasnije. Govori i o tome šta se sve može dogoditi da se ta ljubav ne desi. Istraživala sam šta je prepreka takvoj ljubavi, što ne znači da likovi neće kasnije završiti zajedno, ali to ćete tek videti. Planirana je jedna sezona i 180 epizoda.
Kako ste birali glumce? Da li ste baš njih imali na umu kad ste stvarali likove?
I pre kastinga sam imala ideju ko bi iz Srbije mogao da igra. Petar Benčina nije ni morao da ide na kasting, jer sam imala želju da baš on igra Mihajla. Petra znam privatno već 10 godina i uloga je baš za njega pisana. Ostali su došli na kasting. Ali znate, kad su glumice poput Dare Džokić i Gorice Popović zainteresovane za ulogu, nema šta da tražite dalje.
Jeste li i za muža Dražena pisali ulogu koju igra?
Ne, ta uloga je pisana za jednog drugog glumca, ali nismo uspeli da se s njim dogovorimo. Međutim, sada mi uopšte nije žao. Dražen je sjajan kad igra negativca. Igrao je Hitlera u jednoj predstavi gde sam ja bila dramaturg. Tada sam shvatila da je uloga negativca definitivno za njega. Takođe mi je bilo lakše zbog ćerke Lene, jer mi se činilo teško da ona i ja živimo u Beogradu zbog potreba snimanja, a on da ostane u Zagrebu. Tako da se sve lepo poklopilo.
Sada živite u Beogradu. Kako vam se čini u odnosu na Zagreb?
Veoma mi se sviđa. Stil, veličina i njegov duh me podsećaju jako na Njujork ili Istanbul, dok je Zagreb više kao Beč, mirniji. Meni paše ovaj haos grada koji živi 24 sata. Leži mom duhu.
Publika vas pamti po ulozi u "Vili Mariji". Da li još uvek glumite?
Eh, tada sam bila vrlo mlada. Ali da, još uvek glumim. Tako sam i upoznala Dražena, kad sam se vratila pozorištu, a nedavno je na festivalu bio i jedan film u kom sam igrala. Pitanje je projekta, koji pomno biram, jer se bavim produkcijom već 13 godina pa ne prihvatam bilo šta. Pisanje i produkcija su ono što me jako zanima, a da bi me neko dobio na daskama, mora imati dobar scenario ili ekipu koja mi je interesantna.
Zašto su serije preuzele primat nad filmom?
To je nešto što se dešava i u svetu. Televizija je mnogo jača od filma sada. To se dogodilo u onom trenutku kad je publika počela da bira kad će gledati nešto. Ljudi su nekad bili uslovljeni da gledaju seriju onda kad se ona prikazivala na nekom kanalu. Sada se to promenilo. Možeš da gledaš šta želiš kada želiš. S druge strane, one serije koje traju dugo daju scenaristi, reditelju, glumcima i priči da se razvijaju. Film je u tom smislu kraći, moraš da biraš scene i da se za njih boriš.
Koga biste izdvojili od mladih glumaca? Kome će ova serija biti odskočna daska u karijeri?
Roka Sikavicu, koji igra dečka glavne junakinje, njega bih zaista izdvojila. On je briljantan mladi hrvatski glumac i kad ga ovde budu zapazili, reditelji ga neće pustiti na miru.
Toni Parsons je rekao da ste mu dužni večeru jer je njegova knjiga bila inspiracija za vašu seriju. Da li ste to ispunili?
Jesam, bili smo na večeri. Upoznali smo se u Londonu, on je divan čovek i sjajan pisac, a neka ono o čemu smo tada pričali ostane tajna (smeh).
Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto: Zorana Jevtić